Sud u Damasku izrekao je smrtnu kaznu Basaru el Asadu. U odsustvu, naravno - covek koji je decenijama vodio Siriju nije sedeo u toj sali, niti ce sesti. Zajedno sa njim na smrt je osudjen i njegov brat Maher. Optuzba: ratni zlocini i zlocini protiv covecnosti.

Ovo su prve presude protiv Asada ili protiv ljudi iz njegovog najuzeg kruga otkako je vlast porodice pala u decembru 2024. godine. To je podatak koji vredi zadrzati u glavi: preko godinu i po od pada rezima, i tek sada prva presuda. Pravda na Balkanu takodje ima naviku da stize nakon sto su se glavni likovi vec preselili negde gde je ekstradicija komplikovana.

„Basar el Asad je koristio drzavne institucije za izvrsavanje ratnih zlocina i zlocina protiv covecnosti”, izjavio je sudija Faharedin el Arijan. Postupak je prenosila drzavna televizija uzivo. Pred sudom u centru Damaska okupila se masa samo da cuje izricanje.

Jedno ime u toj presudi nije u odsustvu. Atef Nadzib, rodjak Asada po majcinoj liniji i bivsi sef politicke bezbednosti u provinciji Dara, stajao je u kavezu, u zatvorenickoj uniformi, pod pojacanim obezbedjenjem, dok je sudija citao presudu. On je proglasen krivim za nadgledanje represije u juznoj provinciji Dara - iste represije koja je zapalila ustanak, a potom i gradjanski rat.

Presuda bez osudjenika

Tu je i cela tezina price. Dvojice glavnih osudjenika nema u zemlji. Presuda izrecena u odsustvu je dokument, nije kazna - ona postaje kazna u trenutku kada je neko sprovede, a to u medjunarodnoj praksi znaci ekstradiciju ili kraj zastite sa one strane gde su pobegli. Da li ce taj trenutak doci, ne odlucuje sud u Damasku.

Zato nova sirijska vlast ima interes da se postupak gleda uzivo. Sudjenje koje se prenosi na drzavnoj televiziji, masa pred ulazom, kavez sa stvarnim covekom unutra - to je poruka domacoj publici da se nesto menja. Da li je to pocetak sistematskog procesuiranja desetina hiljada slucajeva, ili je pokazna tacka koja ce ostati sama, videce se po tome koliko ce sledecih presuda doci i protiv koga.

Balkan zna ovu scenu napamet. Zna i koliko dugo se ceka, i koliko ljudi umire pre nego sto dodje red na sopstveni slucaj, i koliko cesto najodgovorniji zavrsavaju dalje od sudnice nego najnizi izvrsilac. Sirijske porodice koje cekaju od 2011. godine sada imaju jednu presudu u rukama. Pitanje je da li ce imati i drugu.