Dok se institucije svađaju da li je kriza u Gostivaru epidemija ili ne, pomoć je krenula odande odakle je najbrže mogla - iz susednih opština. Grad Skoplje poslao je cisterne sa pitkom vodom, a na terenu su nikli punktovi sa flašama. Solidarnost, kao i obično na Balkanu, reaguje brže od birokratije.

Gradonačelnik Skoplja, Orce Đorđievski, saopštio je da je grad odmah poslao cisterne sa bezbednom vodom za žitelje Gostivara, dok traju analize o uzroku masovnih stomačnih oboljenja. „U ovakvim trenucima nema mesta za čekanje - potrebni su brza reakcija, čovečnost i solidarnost”, poručio je on.

Đorđievski je, u svojstvu predsednika Zajednice jedinica lokalne samouprave, uputio apel i drugim gradonačelnicima da se uključe sa pomoći u okviru svojih mogućnosti. „Samo ujedinjeni i solidarni možemo lakše da se izborimo sa ovim stanjem i da građanima damo sigurnost da nisu sami”, naveo je on.

Pomoć je stigla i po partijskoj liniji. Opštinski komitet VMRO-DPMNE u Gostivaru obezbedio je 20.000 flaša vode, sa punktovima za podizanje raspoređenim po gradu - od centra i Keja Vardar do Ciglane i Pitarnice. Praktičan gest, ali i on sa političkim potpisom - jer na Balkanu čak i čaša vode retko dolazi bez loga.

Slika je poznata, i dirljiva i gorka u isto vreme. Kada sistem koji treba da obezbedi čistu vodu sa slavine zakaže, na njegovo mesto stupaju cisterne, flaše i tuđa dobra volja. Pomoć je dobrodošla i zaslužuje priznanje. Ali ona je zakrpa, ne rešenje.

Pravo pitanje ostaje bez odgovora dok se kamioni sa vodom kreću ka Gostivaru: kako je uopšte došlo do toga da jedan grad ostane bez bezbedne vode za piće, i ko će odgovarati za sistem koji je dozvolio da se to desi? Cisterne će otići kada kriza prođe. Uzrok - ako se ne reši - ostaće.