U javnosti se sve cesce pojavljuju brojke koje na prvi pogled stvaraju utisak da je ekonomija stabilna i jaka. Bruto-domaci proizvod po paritetu kupovne moci, koji prelazi 50 milijardi dolara, koristi se kao argument da drzava ima prostor i kapacitet za rast. Ali iza te brojke krije se jedna drugacija realnost.

Realni BDP, onaj sto pokazuje pravu finansijsku snagu ekonomije, iznosi oko 16 do 17 milijardi evra. I upravo sa tom brojkom treba da se uporedjuju krediti, dug i budzet. Kad se napravi ta poredba, postaje jasno da ukupni krediti u zemlji, koji dostizu oko 15 milijardi evra, su gotovo na nivou celog BDP-a.

Ovo vec nije samo statistika - to je signal. Signal da se ekonomija krece na kredit, a ne na produkciju. Jos zabrinjavajuce je sto najveci deo tih kredita zavrsava kod gradjana, kroz stambene i potrosacke zajmove, umesto u kompanije i razvoj.

Kad se brojke prikazuju bez konteksta, lako je stvoriti sliku napretka. Ali realnost je da ekonomija ne raste marketingom, vec proizvodnjom, investicijama i odrzivim razvojem.

Zato pitanje nije da li su brojke tacne -
vec da li se koriste da pokazu istinu ili da je sakriju.