Naučnik iz Univerziteta Vašington Stejt upozorava na moguće ponavljanje prirodne katastrofe koja je pre 150 godina ubila desetine miliona ljudi. Konkretno: masovne istovremene suše, eksplodirana globalna glad, i mračan klimatski krug koji se otvorio između 1877. i 1878. godine.

„Istovremene višegodišnje suše slične onima iz 1870-ih mogu se ponoviti", veli prof. Dipti Singh. Precizirano: moćan El Ninjo ciklus, morska temperatura na površini tri stepena nad prosekom, što može da slomi dosadašnje rekorde. Isti fenomen koji u XIX veku doveo Indiju, Kinu i Brazil u kolaps - sada se vraća u zagrejano vreme, sa poludelim okeanima i sa gladnom atmosferom za energiju.

Pre 150 godina umrlo je oko 50 miliona ljudi - prema konzervativnim procenama to je skoro 3-4 procenata svetskog stanovništva tada. Uglavnom indijski seljaci, kineski zemljoradnici, brazilski stočari. Svi bez vode. Svi bez hrane. I svi mnogo pre globalnog zagrevanja kakvo je danas.

Šta se promenilo sada? „Atmosfera i okeani su značajno topliji", dodaje Singh. To znači veću energiju u sistemu - i zato posledice mogu biti „još oštrije". Ne jedna suša u jednoj godini, već povezani ekstremni događaji koji se udaraju u nizu. Balkan od ove strukture već ima prve okuse: 2024. je bila suva godina u Makedoniji i Grčkoj, 2025. donese šumske požare na obali Hrvatske i Albanije.

Pitanje za nas nije „da li će se dogoditi". Pitanje je - da li će Balkan biti pripremljen ili ćemo čekati katastrofu da nam pokaže kako. Kada su stanice za navodnjavanje zastarele za 40 godina, kada se stari hidro sistem iz Jugoslavije raspada parče po parče, i kada se političari prepiru za to koja partija će preuzeti odgovornosti - ne treba nam El Ninjo. Imamo dovoljno svojih problema.