Evropski parlament dao je zeleno svetlo za nastavak pregovora o uvođenju digitalnog evra - stabilne digitalne valute kojom Evropska centralna banka želi da ojača monetarni suverenitet Evrope i da građanima ponudi bezbednu alternativu za plaćanje. Zvuči tehnički, ali iza toga stoji velika geopolitička igra.

Zašto Evropi uopšte treba digitalni evro? Zato što danas gotovo svako digitalno plaćanje u Evropi prolazi kroz američke sisteme - Visa, Mastercard, Google Pay, Apple Pay. To znači zavisnost od infrastrukture koja nije njena. Kako kaže jedan ekspert, kad se sve transakcije odvijaju kroz tuđe sisteme, ECB ima ograničenu kontrolu nad sopstvenom valutom. Digitalni evro je pokušaj da se to promeni.

Za razliku od kriptovaluta, čija vrednost skače i pada, digitalni evro bi imao garantovanu vrednost - jedan digitalni evro bi vredeo tačno koliko i jedan fizički. Tu dolazi i najdelikatnije pitanje: privatnost. Građani s pravom strahuju od nadzora, ali ECB obećava plaćanja direktno s telefona na telefon, s anonimnošću sličnom kešu. Hoće li zaista biti tako - to tek treba da se vidi, jer obećanja za privatnost su laka, a njihovo poštovanje teško.

Postoje i zaštitni mehanizmi. ECB predlaže da građani mogu da drže najviše 3.000 evra u digitalnom obliku, a višak automatski da ide na bankovni račun - da se ne izazove masovno povlačenje novca iz banaka u krizi. Rokovi su jasni: pravni okvir 2026, pilot-projekat 2027, potpuno uvođenje do 2029. godine. Za Makedoniju, koja i onako sanja o evru, ovo je priča vredna praćenja - jer sutrašnji evro možda neće biti samo u džepu, već i u telefonu.