Smoki, čokolade, vafli, bombone, slani grickalice - proizvodi koji su decenijama deo domaćih trpeza i detinjstva svakog od nas. Iza te slatkoće stoji ozbiljna industrija. Makedonska konditorska industrija, sastavljena od 41 kompanije, lane je ostvarila ukupan prihod od 196,6 miliona evra, što je rast od preko 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Na vrhu po prihodu ubedljivo stoji prilepska Vitaminka sa čak 77,3 miliona evra - skoro duplo više od drugoplasiranog Makprogresa iz Vinice, koji je zaradio 41,4 miliona. Za njima slede Svislion-Agropod iz Resna i Evropa iz Skoplja. Drugim rečima, stara, poznata imena koja pamtimo sa rafova i dalje drže igru u svojim rukama.

Ali ima jedan detalj koji kvari deo te slatkoće. Dok prihodi rastu, ukupna dobit industrije pala je za preko 17 odsto, na samo 5,7 miliona evra. To znači da kompanije prodaju više, ali zarađuju manje po prodatom proizvodu - klasičan znak da ih troškovi za sirovine, energiju i radnu snagu stežu marže. Najveću dobit ostvario je Makprogres sa 2,1 milion evra.

Ova slika - više prihoda, manje profita - nije samo priča o bombonama. To je slika cele makedonske ekonomije u malom: radiš više, proizvodiš više, a na kraju u džepu ti ostaje manje. Ako se i industrija koja prodaje zadovoljstvo bori sa marginama, šta ostaje onima koji prodaju nešto manje slatko? Pitanje nije retoričko - to je svakodnevica svakog domaćeg proizvođača.