Ašvaganda - biljka iz ajurvedske medicine za koju su doskora malobrojni čuli - danas je među najprodavanijim dodacima protiv stresa na svetu. Ali između onoga što je nauka potvrdila i onoga što marketing obećava, postoji veliki jaz. Kardiolog Aurelio Rohas kaže da biljka zaista ima efekat - ali dodaje rečenicu koju industrija ne želi da čuje naglas: „prirodno ne znači automatski bezbedno za svakoga".

Prema Rohasu, određeni standardizovani ekstrakti ašvagande mogu da smanje stres, anksioznost i mentalni umor, poboljšaju san i fizičke performanse, pa čak i neke metaboličke pokazatelje. Najcitiranija brojka je da može da smanji kortizol - hormon stresa - za oko 30 odsto. Ima i navoda o boljem pamćenju, koncentraciji, insulinskoj osetljivosti, pa i o muškoj plodnosti i simptomima menopauze.

Zvuči skoro previše dobro - i upravo tu počinje drugi, tiši deo priče. Rohas i farmaceutkinja Mar Santamarija upozoravaju da ašvaganda NIJE za svakoga. Treba da je izbegavaju trudnice i dojilje, ljudi sa bolestima jetre ili bubrega, oni sa hipertireozom ili autoimunim bolestima, kao i svi koji uzimaju sedative, antidepresive, lekove za štitnu žlezdu ili imunosupresive.

Drugim rečima, ovo nije čaj koji uzimaš zato što ga je neki influenser hvalio. Ašvaganda ima solidnu naučnu podlogu kao adaptogen, ali zahteva lekarski nadzor - naročito ako već uzimaš terapiju ili imaš hronično stanje. Najzdravija navika ovde nije da kupiš bočicu, već da pre toga postaviš jedno pitanje: da li ti uopšte treba, i šta drugo već uzimaš? Odgovor na to nije na etiketi.