Dvadeset i prvi paket sankcija protiv Rusije usvojen je 23. jula, posle višenedeljnih pregovora. Ali priča nije u tome šta je prošlo - nego u tome šta je moralo da se izvadi da bi prošlo.

Ovog puta otpor nisu predvodile Mađarska i Slovačka, zemlje koje se godinama etiketiraju kao „proruske“. Predvodile su ga Nemačka, Francuska, Italija, Austrija, Grčka i Portugalija. Šest od najvećih i najuticajnijih članica tražilo je izuzeća ili potpuno uklanjanje mera koje bi pogodile njihove kompanije.

Spisak ustupaka

Grčka je bila spremna da blokira ceo paket zbog predložene zabrane prevoza ruskog tečnog prirodnog gasa ka kupcima izvan Unije. Atina je tražila zaštitu za brodarsku kompaniju „Dinagas“, čiji tankeri učestvuju u tom transportu. Brisel je popustio: uvedeno je izuzeće koje omogućava da tranzit nastavi za ranije sklopljene ugovore, pod uslovom da količine ne pređu nivo iz 2025. godine.

Nemačka i Portugalija sprečile su zabranu uvoza pojedinih vrsta ruske ribe. Berlin je štitio prerađivačku industriju koja zavisi od ruskog aljaskog kolje, Lisabon je branio uvoz bakalara, ključnog za portugalsku prehrambenu industriju.

Francuska i Italija suprotstavile su se strožim viznim ograničenjima za bivše pripadnike ruskih snaga. Pariz i Rim naveli su pravne i administrativne razloge, dok su severne i baltičke članice ocenile da dve zemlje zapravo štite prihod od ruskih turista.

Austrija je zapretila vetom ako se ne razmotri odmrzavanje ruske imovine radi nadoknade gubitka „Rajfajzen banke“ od oko 2,1 milijarde evra. Dogovoreno je da se zahtev Beča razmatra kasnije, izvan paketa.

Bugarska je izdejstvovala da ruski patrijarh Kiril bude uklonjen sa spiska lica predviđenih za sankcije.

Svako je sačuvao svoje

Pogledajte spisak kao celinu. Grčka - brodarstvo. Nemačka i Portugalija - prerada ribe. Francuska i Italija - vizni režim i turisti. Austrija - banka. Bugarska - patrijarh. Pet različitih nacionalnih interesa, pet različitih izuzeća, jedan paket koji je na kraju obuhvatio ruski energetski i finansijski sektor, trgovinu, kripto-platforme, 41 brod iz takozvane flote u senci i 218 lica i kompanija - ali bez najspornijih mera.

Ovo je važno iz jednog razloga. Godinama se na Balkanu ponavlja da Unija funkcioniše na principu, a da su problematični samo oni koji se ne slažu. Ovaj paket je pokazao da princip važi dok ne udari u nečiju fabriku ribe.

Šta sledi

Prema Fajnenšel tajmsu, evropski funkcioneri već razmatraju odustajanje od prakse usvajanja velikih sankcijskih paketa. Kao moguća zamena pominje se pojedinačno proširenje crnih lista, jer takve odluke izazivaju manje sukoba među članicama. Jedan evropski diplomata ocenio je da bi 21. paket mogao da bude poslednji veliki paket u sadašnjem obliku.

Ako se to desi, to neće biti tehnička promena. To će značiti da je Unija odustala od alata koji je najglasnije reklamirala kao dokaz svog jedinstva, zato što više ne može da skupi dovoljno saglasnosti da ga upotrebi.

I tu je pitanje koje se retko postavlja naglas u Skoplju: zemlje koje godinama objašnjavaju Balkanu kako izgleda principijelna spoljna politika, upravo su pokazale sopstveni prag. Taj prag se zove brodarska kompanija, banka i jedna fabrika bakalara.