Evropa otvoreno govori o najgorem scenariju, i to nije retorika marginalnih analitičara - to je jezik ministara odbrane i šefova obaveštajnih službi. Rusija je zategnuta na ukrajinskom terenu, i zato se evropske prestonice plaše da će Putin probati novi put - širenjem konflikta van Ukrajine.

Signali su konkretni. Prošle nedelje sirene za vazdušnu uzbunu oglasile su se u Litvaniji posle sumnjivih ruskih dronova koji su se približili preko Belorusije. Moskva je zapretila da će bombardovati „centre za odlučivanje" u Letoniji, optužujući državu da prima ukrajinske drone-operatere. Rusko ministarstvo odbrane objavilo je spiskove adresa kompanija u osam evropskih zemalja koje navodno sarađuju sa Ukrajinom u proizvodnji dronova, sa pretnjama o „nepredvidljivim posledicama".

Švedski ministar odbrane Pol Jonson sažeo je stanje: „Bezbednost u Evropi se raspala u poslednjih 24 meseca, i vidimo Rusiju spremnu da preuzme veće operativne rizike." Pređašnje pretnje povlačenjem SAD iz NATO-a oslabile su stratešku zaštitu istočnog krila, i Moskva to dobro razume.

Šta Putin realno može da uradi? Prema obaveštajnim analizama, dve opcije: vertikalna eskalacija (povećanje intenziteta nasilja, nuklearna retorika, potencijalna ograničena upotreba) ili horizontalna eskalacija (otvaranje novog fronta - baltička država, ostrvo u Baltičkom moru, arktička NATO teritorija). Cilj: „zamrznuti" ukrajinski konflikt pod uslovima povoljnijim za Moskvu.

Matematika koju Putin gleda je oštra. Zapadne procene: Rusija gubi oko 35.000 vojnika mesečno. To je više nego što Kremlj može regrutovati bez prinudne mobilizacije - koraka koji bi ga politički koštao. „Ako započneš mobilizaciju samo za ovaj rat, šalješ poruku da ne pobeđuješ", izjavila je Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljne poslove.

Francuski izbori sledeće godine dodatni su faktor. Kandidat prijateljski naklonjen Rusiji ima realne šanse za pobedu. Iranski konflikt ponovo podiže cene nafte, što doprinosi političkoj nestabilnosti u Evropi i jačanju partija koje traže ponovno kupovanje ruske energije i kraj ukrajinske pomoći. To je scenario koji Kremlj planira - ne nužno vojno, već politički.

Za Balkan, ovo nije distantna vest. Ako sledećih 12 meseci donesu ruski potez van Ukrajine, pitanje za region postaje neposredno: dokle će ići granica stabilnosti? Makedonija, Albanija, Severna Grčka - na zapadnoj strani. Srbija, Bosna i Hercegovina - sa polovičnim pristupom koji neće biti održiv. Pitanje koje nijedan političar ovde ne želi da postavi: da li smo razumeli šta se dešava, ili to samo gledamo u vestima kao neki tuđi film?