Dok Sofija postavlja uslove za naš put ka EU, u samoj Evropi se diže glas da je upravo Bugarska ta koja treba da se izvinjava. Evropska slobodna alijansa - savez evropskih partija koje zastupaju regione, manjine i narode bez svoje države - jednoglasno je usvojila deklaraciju kojom traži da se Bugarska izvini za zločine nad makedonskom manjinom i za njenu nasilnu asimilaciju.

Deklaracija nije opšta fraza. Ona konkretno traži da Bugarska sprovede 14 slučajeva izgubljenih pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu - slučajeva koji se odnose na odbijanje da se registruju makedonska udruženja. Bugarska i danas odbija da prizna da na njenoj teritoriji uopšte postoji makedonska manjina.

Alijansa ide i dalje, opisujući stanje kao „jednu od najozbiljnijih kriza s ljudskim pravima u EU". Istorijski koren vidi u denacionalizatorskim politikama iz vremena Todora Živkova posle 1963. godine, i podseća da i današnji bugarski političari ponavljaju istu retoriku - da Makedonci „ne smeju i ne mogu da postoje".

Deklaracija imenuje i onu formulu koju dobro poznajemo: „Makedonija u EU - da, ali makedonizam - ne." Drugim rečima, ulazak u Uniju u zamenu za odricanje od sopstvenog identiteta. Kad jedna evropska organizacija otvoreno to naziva ucenom, možda je znak da priča koju nam godinama serviraju kao „tehnička pitanja" ima i drugu, mnogo jasniju stranu.