Kada FBI nudi 200.000 dolara nagrade za informacije o bivšoj agentici sopstvenih vazduhoplovnih snaga, nije reč o običnoj poternici. To je deo dugogodišnjeg računa koji još uvek nije zatvoren - i koji u trenucima tenzija između Vašingtona i Teherana dobija novu težinu.

Meta je Monika Vit, bivša specijalistkinja za kontraobaveštajni rad u američkim vazduhoplovnim snagama, koja je 2013. godine prebegla u Iran. Godine 2019. podignuta je optužnica za špijunažu. Prema tužilaštvu, Vit je predala Iranu "strogo klasifikovan obaveštajni program" i identitet jednog američkog obaveštajnog oficira - čime je tog čoveka izložila smrtnoj opasnosti.

Između januara 2012. i maja 2015. godine, Vit je navodno snabdevala iranske vlasti "dokumentima i informacijama o nacionalnoj odbrani SAD-a". Ne jedanput. Ne dvaput. Sistematski, tokom tri godine. Kako je mogla da ostane u funkciji toliko dugo pitanje je na koje američka kontraobaveštajna služba još uvek nema javan odgovor - a to nije slučajno.

FBI u svom saopštenju veruje da Vit "verovatno nastavlja da podržava iranske zlonamerne aktivnosti". Specijalni agent Danijel Viržbicki izjavio je da agencija "nije zaboravila" - rečenica koja nosi i pretnju, i frustraciju. Deset godina je prošlo, novac je veći, ali Vit je još uvek u Iranu, pod zaštitom režima.

Prema tužilaštvu, iranske vlasti su joj obezbedile "smeštaj, kompjutersku opremu i drugu podršku" po njenom dolasku iz SAD-a. Četiri iranska državljanina takođe su optužena - za zaveru i krađu identiteta. To je jasan model operativnog obaveštajnog rada: prebeg + podrška + eksploatacija.

Za balkanske čitaoce priča ima jedan zanimljiv sloj. Slučaj Monika Vit pokazuje da i najveće obaveštajne službe na svetu mogu da imaju "krta" unutra duže vreme - i da otkriju tek kad je kasno. Pitanje kako je ona prešla put od Air Force uniforme do iranskog kućnog smeštaja za tri godine je priča sa mnogo neobjašnjenih praznina. I upravo te praznine su razlog zašto se ova poternica i deset godina kasnije još uvek obnavlja sa novim povećanjem cifre.