Brojka koja govori celu priču nije broj obolelih ove godine. Brojka je poređenje: od 2011. do kraja 2025. godine u Makedoniji su registrovana ukupno 54 laboratorijski potvrđena slučaja groznice Zapadnog Nila. Samo u 2026. godini, zaključno sa 8. septembrom, registrovano ih je 58.

Dakle, ove godine ima više slučajeva nego u prethodnih petnaest godina zajedno. To je podatak iz izveštaja Instituta za javno zdravlje, ne procena.

Od tih 58 slučajeva, 54 su potvrđena, četiri se vode kao verovatna. Preminulo je osam lica. Svi preminuli su muškarci iz Skoplja, prosečne starosti 71,9 godina, svi su bili hospitalizovani, a sedmorica su imala i druga oboljenja. Prema mestu stanovanja, 55 obolelih je iz Skoplja, a po jedan iz Velesa, Kumanova i Svetog Nikole. Pedeset sedam slučajeva je autohtono - virus je uhvaćen ovde, nije donet.

Šta radi virus

Direktor Klinike za infektivne bolesti, dr Fadil Cana, objasnio je da specifičan lek ne postoji - ni kod nas, ni u svetu.

„Proces lečenja je suportivan, podržava se pacijent i reaguje se ukoliko ima komplikacija. Po završetku akutne faze, veliki akcenat se stavlja na rehabilitaciju. Ukoliko kod pacijenta perzistiraju tegobe, to ne znači da on još uvek ima aktivnu infekciju, nego je reč o sekvelama iz akutne faze koje traže preglede kod neurologa i fizikalnu rehabilitaciju. Taj proces kod najtežih oblika može trajati nedeljama, mesecima, pa čak i godinama”, izjavio je Cana.

Svih 56 obolelih sa neuroinvazivnom formom bilo je hospitalizovano. Dvojica pacijenata su i dalje u teškom stanju, na aparatima za disanje. Na lečenju u bolnici je još pet lica.

Cana je dodao i nešto što vredi ponoviti glasno: preležani ne treba da budu stigmatizovani, jer se virus ne prenosi sa čoveka na čoveka i pacijenti nisu zarazni za okolinu čak ni u akutnoj fazi.

Komarci, prskanje i raspored

Vlada tvrdi da epidemija jenjava. Opoziciona SDSM tvrdi da uopšte nije morala biti ovolika.

„Broj obolelih raste, a broj preminulih dostigao je osam. Ovo nisu samo statističke brojke - ovo su ljudski životi. SDSM je nedeljama upozoravao da je vlast zakasnila sa prevencijom od groznice Zapadnog Nila. Zakasnila je sa prskanjem protiv komaraca, zakasnila sa sistemskim merama i sa blagovremenom zaštitom građana”, saopšteno je iz stranke.

Politički napadi tokom zdravstvene krize su predvidljiv žanr. Ali ovog puta postoji neudobna činjenica koja stoji nezavisno od toga ko je izgovara: 65,5 odsto obolelih dobilo je prve simptome u avgustu, još 17 slučajeva u julu, dva u junu i jedan u maju. Dakle, virus je cirkulisao mesecima pre nego što su brojke postale vest.

Groznica Zapadnog Nila prenosi se ubodom komarca iz roda Culex, koji se prethodno hranio na zaraženoj ptici. To znači da se borba protiv nje ne vodi u bolnici - ona se vodi u maju i junu, prskanjem, čišćenjem ustajale vode, mrežama na prozorima. Do trenutka kada je pacijent na aparatu za disanje, prevencija je već zakasnila nekoliko meseci.

Institut za javno zdravlje konstatuje značajno povećanje u 2026. godini u odnosu na prethodne, i obolelih i preminulih. To je tačna, mirna, službena rečenica. Pitanje koje ona ne postavlja jeste zašto je ovakvo povećanje iznenadilo sistem koji isti virus prati od 2011. godine.