Dvadeset šest procenata. Toliko makedonskih petnaestogodišnjaka dostiže nivo 2 u čitanju - minimalni nivo koji PISA definiše kao funkcionalnu pismenost. Prosek u zemljama OECD-a je 69 odsto.

Iz matematike cifra je 32 odsto naspram 65 u OECD-u. Iz prirodnih nauka 36 odsto naspram 74. Drugim rečima: troje od četvoro petnaestogodišnjaka u Makedoniji ne mogu pouzdano da prepoznaju glavnu ideju u tekstu umerene dužine.

Nivo 2 nije visoka lestvica. Učenik na tom nivou treba da pronađe informaciju po zadatim kriterijumima i, kada ima jasna uputstva, da razmisli o svrsi teksta. Iz prirodnih nauka treba da prepozna tačno objašnjenje poznate pojave. To je osnova da se pročita ugovor, uputstvo za lek, izborni program ili račun za struju. Nije akademska disciplina - to je uslov za samostalan život.

Na vrhu nema nikoga

Još zabrinjavajuće od dna je ono što se dešava na vrhu. U Makedoniji nema učenika koji su dostigli nivo 5 ili 6 iz prirodnih nauka - prosek u OECD-u je 7 odsto. Iz čitanja isto: nula, naspram 6 odsto u OECD-u. Iz matematike samo 1 odsto učenika stiže do tih nivoa, naspram 8 odsto proseka.

Nivo 5 i 6 su učenici koji razumeju duge tekstove, snalaze se sa apstraktnim konceptima i razlikuju činjenicu od mišljenja kada to nije direktno napisano. To su budući inženjeri, lekari, istraživači, pravnici. Zemlja koja na jednom testiranju proizvede nula takvih petnaestogodišnjaka iz prirodnih nauka ne rešava obrazovni problem - rešava pitanje da li će imati ko da vodi bilo šta za dvadeset godina.

Jaz između najboljih i najslabijih učenika dodatno se povećao između 2022. i 2025. godine u sve tri oblasti.

Odgovor ministarke

Ministarka obrazovanja i nauke Vesna Janevska ocenila je rezultate kao „veoma loše”, a onda odmah postavila ogradu: „Ovo su rezultati reformi koje su prethodno napravljene. Mi smo na vlast došli 2024. godine, samo šest meseci kasnije u 2025. urađena su ova testiranja.”

To je činjenično tačno. Učenik koji 2025. ima petnaest godina proveo je devet godina u sistemu koji niko iz sadašnje vlasti nije dizajnirao. Ali ista logika ima i drugu stranu, koju je ministarka sama izgovorila: rezultati sadašnje reforme videće se za devet-deset godina. Znači svaki ministar nasleđuje tuđi rezultat i ostavlja svoj nekom drugom. Ako su svi u pravu u toj računici, onda niko nikada ne odgovara - a sistem je isti već dve decenije.

Janevska je podsetila da je najbolje rezultate zemlja imala 2018. godine, što se prema nastavnicima i analizi duguje reformi „Kembridž”. To je reforma koja je kasnije napuštena. Obrazac makedonskog obrazovanja nije nedostatak reformi - nego to što svaka naredna vlast ukida prethodnu pre nego što ona pokaže rezultat.

Telefoni, izostanci i veštačka inteligencija

Trideset pet odsto učenika izjavilo je da su preskočili najmanje jedan ceo dan škole u dve nedelje pre testiranja - naspram 22 odsto proseka u OECD-u. Čak 41 odsto preskočilo je najmanje jedan čas, a 57 odsto kasnilo. Godine 2022. ti udeli su bili 28, 37 i 50 odsto. Znači i izostajanje raste.

Učenici u proseku provode 1,5 sat dnevno na digitalnim uređajima za učenje u školi - i još 1,4 sat na uređajima za stvari koje nemaju veze sa nastavom. Oni koji su prijavili da im digitalno odvlačenje pažnje remeti nastavu imaju u proseku 22 poena niži rezultat iz prirodnih nauka.

Ministarka pak tvrdi da se „u ogromnom broju škola u Makedoniji telefoni ne koriste tokom celog dana” i da ih deca ostavljaju u kutijama. Učenici u istraživanju kažu nešto drugo - jedna trećina njih prijavila je da se saučenicima redovno odvlači pažnja telefonima na većini ili svim časovima prirodnih nauka. Dve suprotstavljene slike iste učionice, a samo je jedna izmerena.

Četrdeset četiri odsto makedonskih učenika koristi veštačku inteligenciju za pomoć pri učenju najmanje jednom nedeljno - gotovo identično proseku OECD-a od 46 odsto. Tu smo na svetskom nivou. Problem je što je kod nas alatka za sažimanje tekstova stigla do učenika koji nema nivo 2 u čitanju.

A iste nedelje

Istog dana kada je ministarka komentarisala rezultate PISA, saopštila je da MON povlači izborni predmet Sveobuhvatno seksualno obrazovanje za srednjoškolce, kako bi se napravila „duboka revizija po zahtevu javnosti”. Predmet je bio izborni, sadržao je teme poput porodice, zaštite od polno prenosivih bolesti, zaštite od neželjene trudnoće i ravnopravnosti među polovima.

Ima i pozitivan podatak koji vredi reći: 80 odsto učenika kaže da nastavnik pokazuje interes za njihovo učenje, 77 odsto da nastavlja s predavanjem dok ne razumeju. Nastavnici, dakle, rade. Pitanje koje je danas ostalo bez odgovora jeste zašto se to ne vidi ni u jednom od tri rezultata.