Sedmog septembra vodostaj Prespanskog jezera bio je 53 santimetra viši nego na isti datum prošle godine. To je dobra vest i zaslužuje da se kaže naglas - protekla vlažna sezona bila je izuzetno izdašna i podigla je nivo za čak 111 santimetara. Problem je što se takva sezona dešava jednom u petnaest godina.

Ostale cifre iz analize vodostaja manje su prijatne. Sušni period ove godine počeo je dvadesetak dana ranije - 30. maja, sa kote minus 562 santimetra. Od tada do početka septembra jezero je izgubilo 43 santimetra. Taj pad je u granicama prosečnog sezonskog, dakle nije panika. Do početka decembra, kada obično nastupa vlažni period, očekuje se još 20 do 25 santimetara naniže. Godišnji minimum biće negde između minus 620 i minus 630 santimetara.

Zašto 53 santimetra plus nisu preokret

Jedna dobra kiša ne poništava dve loše godine. U prethodne dve sezone Prespa je gubila po 50 do 55 santimetara godišnje - skoro triput više od višegodišnjeg proseka, koji iznosi oko 18 santimetara. To znači da je jezero skliznulo mnogo niže nego što je trend predviđao, a sada se jednostavno vratilo ka liniji po kojoj i onako pada.

Razlika između „jezero je više” i „jezero se oporavlja” jeste razlika između jedne dobre godine i promenjenog trenda. Za taj drugi ishod trebalo bi da se vlažne sezone poput prošlogodišnje ponove nekoliko godina zaredom - što je prema analizi malo verovatno.

Osam metara za pedeset godina

Dugoročne cifre pokazuju pravu veličinu problema. Prema satelitskim podacima, od 1984. do 2020. godine Prespansko jezero izgubilo je oko sedam procenata svoje površine i skoro polovinu zapremine. U poređenju sa krajem sedamdesetih, nivo vode je niži za više od osam metara.

Polovina zapremine. Ne polovina površine - polovina vode koju ima u sebi. To nije sezonsko kolebanje, to je jezero koje nestaje u usporenom filmu, dovoljno sporo da ne uđe u dnevne vesti i dovoljno brzo da ga izmeri jedan ljudski život.

Sledeća zima je neizvesna i sa druge strane. Nad južnim Pacifikom formira se El Ninjo, najjači u poslednjih 150 godina. Zbog udaljenosti, efekat na Balkan biće slab i teško predvidljiv, ali većina klimatskih simulacija predviđa blagu zimu i proleće - što najčešće znači i manje padavina.

Dakle: ove godine Prespa neće pasti na novi vekovni minimum. To je sve što se može reći sa sigurnošću. Da je nivo sada 53 santimetra viši tačno je tačno onoliko koliko i da je osam metara niži nego kada su se dedovi današnjih Prespanaca kupali u njemu. Koju će od te dve cifre koristiti institucije kada se bude razgovaralo o navodnjavanju, o koncesijama i o vodoprivrednim planovima - to je već političko pitanje, ne hidrološko.