Prvooptuženi za „Puls” izlazi iz pritvora zbog isteka roka: roditelji traže da institucije postupe sada

Prvooptuženi u slučaju „Puls”, Dejan Jovanov, 3. oktobra izlazi iz pritvora. Ne zbog oslobađajuće presude i ne zbog novih dokaza - nego zato što ističe zakonski rok. Optužnica je ocenjena 3. oktobra 2025. godine, a pritvor može trajati najviše godinu dana od te ocene.

Udruženje „16. mart 2025. godine Kočani”, u kome su organizovani roditelji stradalih, poslalo je Javnom tužilaštvu poruku koja ne traži milost, nego postupanje u rokovima koje su institucije same sebi postavile.

„Mi, roditelji dece koju smo izgubili u najstrašnijoj noći za Kočane, nećemo mirno gledati kako ističu zakonski rokovi, dok sistem ponovo kasni. Ako protiv prvooptuženog Dejana Jovanova - Deka postoje saznanja o drugim krivičnim delima i zakonski osnovi za postupanje, onda institucije imaju obavezu da postupe sada. Nijedan optuženi ne sme biti spasen sporošću sistema”, stoji u saopštenju.

Predsednik Udruženja Aleksandar Naunov rekao je isto kraće: „Naša deca nemaju rok, pravda ne sme da istekne.”

Skoro svi optuženi su već napolju

Jovanov je poslednji u nizu. Todor Jovanov, brat vlasnika „Pulsa”, izašao je iz kućnog pritvora nakon što je prihvaćena garancija od 319.154 evra u nepokretnoj imovini. Sa merama opreza je i Mihail Jovanov.

U kućnom pritvoru ostali su Jane Jančevski i Ivica Grozdanovski, ali je za Jančevskog već prihvaćena garancija od preko 33.000 evra u nepokretnoj imovini - nakon upisa hipoteke i on bi trebalo da bude pušten. Mitku Stojanovu, Martinu Đorđievu i Stojančetu Dimitrievu kućni pritvor je zamenjen merama opreza. Za Bekima Hadžiua određena je garancija od 849.602 evra.

Iz Krivičnog suda pojašnjavaju da nakon isteka pritvora sud po službenoj dužnosti određuje dodatne mere opreza i obezbeđenja prisustva optuženog u daljem postupku.

Godinu i po dana koja je prošla

To je formalno tačno i pravno uredno. Mere opreza postoje upravo za ovakav slučaj i njihov cilj je prisustvo na suđenju, ne kazna pre presude. Pritvor ni nije zamišljen kao kazna.

Samo što je reč o procesu u kome, posle godinu i po dana, još uvek nema pravosnažno osuđenog lica. Optužnica je čekala da bude ocenjena, ocena je upalila sat, sat sada ističe - a suđenje traje.

Roditelji ne traže da neko ostane iza rešetaka zato što je njima tako lakše. Oni postavljaju pitanje na koje institucije dosad nemaju jasan odgovor: šta su tužilaštvo i sud uradili sa tom godinom, i da li je tempo postupka razlog zašto se sada razgovara o rokovima umesto o odgovornosti.

„Iza ove tragedije vidimo godine propusta, ćutanja, dozvoljavanja i nepostupanja”, stoji u saopštenju Udruženja. To je rečenica koja se ne odnosi samo na noć 16. marta. Odnosi se na sve što joj je prethodilo - na dozvole, na kontrole koje se nisu vršile, na pravila koja su postojala na papiru.

„Neka radi zakon. Neka rade institucije. I neka odgovara svako čija krivica bude dokazana pred sudom”, poručio je Naunov.

To je najrazumniji zahtev koji se može postaviti. Pa ipak, u zemlji gde se postupci mere u godinama, to je zahtev koji mora javno da se ponavlja da ne bi bio zaboravljen.