Sinoć Bliski istok ponovo nije spavao. Iran je lansirao veliki talas balističkih raketa i dronova na američke vojne baze u regionu, a sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se gotovo istovremeno u Jordanu, Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu i Bahreinu. Prvi izveštaji stigli su oko ponoći po srednjoevropskom vremenu, sa lansiranjima uočenim iz oblasti Tabriza, Urmije i Karadža.

Jordan je saopštio da je presreo deset iranskih raketa koje su ušle u njegov vazdušni prostor i da nema ni poginulih, ni povređenih, ni materijalne štete. Proiranski kanali, pak, tvrde nešto drugo - da su najmanje tri rakete probile odbranu i izazvale direktne pogotke i požare na vojnoj bazi Muvakar. Termalni snimci pokazali su anomalije, ali jordanske vlasti negiraju da je bilo uspešnih udara. Kome verovati - to je pitanje koje u ovakvim noćima ostaje bez odgovora do jutra.

Scenario se ponavlja i dalje na karti. U Saudijskoj Arabiji aktivirala se protivvazdušna odbrana kod vojne baze „Princ Sultan” i kod Janbua, jednog od velikih naftnih terminala. Kuvajt je izdao upozorenja preko civilne zaštite, a u Bahreinu iranski izvori tvrde za četiri direktna pogotka na bazu „Šeik Isa”. Zvanične potvrde o štetama - nema. Svaka strana priča svoju verziju, a istina, kao i obično u ratu, čeka.

Američke žrtve rastu tiho

Ono što se ne priča na velika vrata jesu brojke. Prema izveštajima, nekoliko američkih vojnika ranjeno je ove nedelje na dve baze u Jordanu. A ako se pogleda duži period - od 28. februara naovamo poginulo je četrnaest američkih vojnika, a 427 je ranjeno u operacijama širom regiona. To nisu apstraktne statistike. To je četrnaest porodica koje neće dočekati svoje.

Cela ova razmena dolazi posle sedam uzastopnih noći američkih vazdušnih udara na iranske položaje - izviđanje, vojna logistika, podzemna skladišta oružja i pomorski kapaciteti. Drugim rečima, ovo nije palo iz vedra neba. Ovo je eskalacija koja je danima koračala ka sebi, a sada svaka naredna noć nosi rizik da preraste u nešto iz čega nema lakog povratka.

Za Balkan, koji predobro zna scenu regiona koji gori dok svet gleda sa strane, pitanje nije da li je ovo daleko. Pitanje je koliko dugo jedna ovakva razmena može ostati „kontrolisana” pre nego što neko pogrešno proračuna. Zatvoreni Hormuški moreuz, skok cene nafte, novi talasi izbeglica - svaka od ovih posledica ima naviku da ne ostane samo tamo gde je počela.