Devedeset i četiri godine zatvora, podeljene na sedmoricu. Toliko iznosi presuda koju je Županijski sud u Splitu objavio za ratne zločine nad civilima na šibenskom području. Među osuđenima je i general bivše JNA Borislav Đukić, zajedno sa šestoricom nekadašnjih komandanata srpskih snaga i funkcionera kninske policije.

Đukić je dobio šesnaest godina. Isto toliko dobili su i Jovan Grubić, Milan Radić i Petar Andrić. Vladimir Davidović i bivši sekretari kninske policije Ilija Prijić i Slobodan Vujko dobili su po deset godina. Prema predsedniku sudskog veća Zoranu Ivaniševiću, prva četvorica su osuđena „zbog aktivnog učešća i izdavanja naređenja”, a preostala trojica zato što nisu sprečili niti gonili zločine svojih potčinjenih.

Brojke iza presude

Optužnica obuhvata period od avgusta 1991. do 4. avgusta 1995. godine - artiljerijske i pešadijske napade na civilna naselja. Prema presudi, zločini su odneli 118 civilnih života. Pet žena je seksualno napadnuto, a u sedam slučajeva reč je o pokušaju. Tužilaštvo je iznelo dokaze od 450 svedoka i preko 3.000 dokumenata.

Trideset i jedna godina od prvih navedenih napada do presude. Trideset i jedna. To je dovoljno vremena da dete rođeno te 1991. godine odraste, završi fakultet, emigrira i vrati se - a da sud još uvek nije rekao šta se desilo sa njegovim rođakom.

Pravda koja stiže prekasno da bi bila uteha

Presuda nije pravosnažna i žalba je skoro zagarantovana. Deo osuđenih, kao i u mnogim ovakvim procesima u regionu, nije na dohvat vlastima. Tu je i najvažnije pitanje, ono koje retko ko postavlja glasno: koliko će od ovih kazni zaista biti odsluženo?

Balkan ima celu arhivu ovakvih presuda. Brojevi su različiti, imena su različita, ali je struktura ista - dug proces, visoke brojke u godinama zatvora, a zatim tiha faza u kojoj se odlučuje ko će gde izdržavati kaznu i pod kakvim uslovima. Suđenja za devedesete vode se tri decenije kasnije, kada dela svedoka više nema, a deo osuđenih su starci.

Zašto je ovo važno i van Šibenika

Svaka takva presuda u regionu je i poruka susednim pravosuđima: dosijei nisu zatvoreni samo zato što su prošle decenije. To važi za sve strane u tim ratovima, bez izuzetka. Institucije ili završavaju posao, ili potvrđuju da je vreme najbolji branilac kojeg jedan ratni komandant može da ima.

Četiristo pedeset svedoka i tri hiljade dokumenata nisu simbolična brojka - to je obim posla koji traje godinama i košta. Pitanje je da li će taj posao završiti kaznom koju neko zaista izdržava, ili sa još jednim tomom u arhivi regiona.