Neke priče su toliko ironične da deluju izmišljeno. U ulici „Radika” u Karpošu 3, deo krovne konstrukcije jedne zgrade urušio se za vreme jučerašnjeg nevremena - samo tri dana pošto je sud presudio da je izvođač koji je izgradio taj isti krov radio ispravno i da ne snosi odgovornost.

Stanari su godinama vodili sudsku bitku s izvođačem, tvrdeći da je krov loše izgrađen. Angažovali su veštake i advokate. I izgubili - sud je stao na stranu izvođača, a njih zadužio da plate solidne sudske troškove. Tri dana kasnije, krov na koji su upozoravali pao je i dao im za pravo na najsuroviji mogući način.

Materijalna šteta je velika, ali, srećom, nije bilo povređenih - iako je, kako pričaju stanari, jedan komšija za dlaku izbegao ozbiljnu povredu. Jovana Stefanovska, jedna od stanarki, opisala je celu situaciju kao katastrofu i postavila pitanje koje odzvanja dalje od Karpoša: „U Makedoniji preživljavamo po čistoj sreći, dok se životi gube a da niko ne snosi odgovornost.”

Njen zahtev je direktan i teško se osporava. „Ako Opština Karpoš i druge opštine krivično ne gone sve izvođače odgovorne za pale krovove, s trajnim oduzimanjem licenci i doživotnom zabranom rada, onda amnestiraju to krivično delo.” Drugim rečima: ako sistem koji je pustio ove krovove sada pogleda na drugu stranu, poruka svakom izvođaču jeste da loša gradnja nema cenu.

I tu je jezgro priče. Ne radi se samo o jednom krovu i jednoj zgradi, već o pitanju kome institucija veruje - stanarima koji godinama upozoravaju, ili izvođaču s advokatima. Kad sud presudi u korist gradnje koja potom pada, to nije samo loša sreća. To je sistem koji traži da mu se veruje više nego što je zaslužio. A sledeći krov, negde u gradu, već čeka na red.