Gasna eksplozija u rudniku uglja Liušenju u kineskoj provinciji Šansi, čiji je vlasnik grupa Tongdžou, odnela je živote najmanje 90 ljudi. To je najsmrtonosnija rudarska nesreća u Kini u poslednjoj deceniji. Oko 250 radnika je bilo pod zemljom kada se eksplozija dogodila u petak uveče.

Do subote ujutru vlasti su evakuisale najmanje 201 rudara, dok je 123 u bolničkoj nezi. Spasilačke operacije trajale su skoro 20 sati u neprekidnom smenskom ritmu. Državni mediji saopštili su da je nivo ugljen-monoksida u rudniku prešao kritične pragove, što je otežalo evakuaciju onih koji su ostali živi u dubokim tunelima.

Predsednik Si Đinping izdao je naredbu za hitne spasilačke napore i temeljnu istragu. „Svi regioni i prefekture moraju da nauče iz ove katastrofe", izjavio je. Standardna kineska retorika za ovakve situacije - ali brojka od 90 mrtvih primorava državu da preduzme nešto konkretno, makar zarad strane publike.

Jedan od povređenih rudara, Vang Jong, opisao je trenutak: „Vikao sam ljudima da trče dok smo bežali. Video sam ljude koje je dim ugušio i oborio na zemlju, a onda sam i sam izgubio svest." Probudio se posle približno sata i tada pomogao u evakuaciji drugih. Scena kakva se u kineskim državnim medijima retko pokazuje - prava trauma, ne propagandna hrabrost.

Vlasti su „odgovorno lice" stavile pod nadzor, u skladu sa zakonom. To je kineska ritualna reakcija posle svake krupne industrijske nesreće - povlači se jedan direktor, smenjuje se jedan inspektor, vodi se optužni postupak koji traje godinama i obično se završava srednjom kaznom. Sistem koji je dao stotine takvih hapšenja u poslednje dve decenije, ništa suštinski nije promenio. Kineski rudnici i dalje su među najopasnijima na svetu, i eksplozije ovog razmera će se nastaviti - do dana kada energetski miks zemlje neće zavisiti od jeftinog uglja. To je cena „ekonomskog čuda" kojem Balkan ne treba da zavidi.