Kompanija za sportsku odeću Lululemon ušla je kao investitor u krug finansiranja od 30 miliona dolara (oko 27 miliona evra) za francuski startap Syntetica. Ideja startapa je da reciklira najlon - materijal koji industrija ne želi da napusti, ali koji se vrlo teško upotrebljava ponovo.

Problem je tehnički. Najlon dolazi u dva vida koji se pri sakupljanju tekstilnog otpada od potrošača ne mogu lako odvojiti jedan od drugog. Syntetica tvrdi da može da reciklira oba. Umesto gotovog materijala, proces daje pelete - sirovinu koju drugi zatim pretvaraju u prediva. S tonama odeće koje svake godine završavaju na deponijama, priča zvuči lepo. Ali iza nje stoji drugačija računica.

Ono što ide u prilog ovim startapima nije svest o životnoj sredini, nego cena. U poslednjih šest meseci, nemiri u naftnoj industriji doveli su do toga da se cena najlona pregovara gotovo nedeljno. „To je bio budni poziv za mnoge brendove koji su se oslanjali na najlon naftnog porekla zbog cene i udobnosti, a danas gledaju ogromne potrese u svom sistemu", kaže izvršni direktor Syntetice, Marko Bertone.

Bertone je pažljiv da ovo ne prodaje kao ekološku misiju. „Gradimo kompaniju s jasnoćom da nema zelene premije. Ako želiš da plasiraš prava rešenja za održiv svet, ona moraju da budu cenovno konkurentna i lako skalabilna", kaže on. Drugim rečima - brendovi ne ulaze zato što im je stalo do planete, nego zato što im se stari račun više ne isplati.

Osim Lululemona, među partnerima su i Victoria's Secret i Etam, a iza kruga je stao i veliki proizvođač odeće, MAS Holdings. Neobično je da dobavljač iz lanca uloži u igrača koji se još nije dokazao u velikom obimu. Pre ovog kruga, startap je već imao sklopljeno partnerstvo s istraživačkim centrom Michelina da izgradi demonstracioni pogon u francuskom gradu Klermon-Feran.

Ima i balkanski predznak koji vredi zabeležiti. Među savetnicima Syntetice je Peter Karlson, suosnivač propale švedske baterijske kompanije Northvolt - firme koja je trebalo da bude evropski odgovor na azijske proizvođače, a završila u stečaju. Tehnološki direktor startapa isto tako dolazi odatle. Evropa želi da gradi industrijsku nezavisnost od fosilnih goriva, ali gubici od prethodnih pokušaja još su sveži. Da li će ovaj put biti drugačije?

Startap, razume se, nije sam na terenu. Ima konkurente koji koriste enzime da „pojedu" plastiku, a tu je i hemijski gigant BASF sa svojim recikliranim najlonom. Sam Bertone kaže da se nada da će svi da porastu: „Ako se svako proširi na desetine fabrika, ipak nećemo rešiti problem. Svako treba da uspe da bismo uspeli kao društvo." Lepa rečenica - ali ostaje da se vidi da li tržište nagrađuje saradnju ili guta manje.