Dok se kod kuće često žalimo da Makedonija nigde nije zapažena, u sedištu Interpola rade dvojica Makedonaca - i to ne na sporednim pozicijama. Prema generalnom sekretaru Interpola, Valdesiju Urkizi, jedan od njih vodi globalni program za begunce od pravde, nestale i tražene po poternici. Mala zemlja, ali sa ljudima na velikim mestima.

Poruka Urkize je i pohvala i podsetnik: „veličina jedne zemlje nije ključna, već njen potencijal da doprinese". Sa razvojem veštačke inteligencije i digitalnih plaćanja, kaže on, kriminal potpuno briše granice i pretvara se u transnacionalnu operaciju - pa je globalna saradnja među policijskim agencijama važnija nego ikad. Kriminalac danas radi preko granica jednim klikom; policija mora da ga stigne na istom terenu.

Razmera je ogromna. Centralne baze Interpola sadrže preko sto miliona zapisa od policija širom sveta i pretražuju se milione puta svakog dana. Kada makedonska policija unese traženo lice, sistem ga automatski proverava kroz granične kontrole i putničke liste širom sveta. To je moć koju nijedna nacionalna policija nema sama - i baš zato članstvo vredi.

Makedonska policija je aktivna članica i učestvuje u operacijama protiv trgovine drogom, ljudima i oružjem, a prošle godine je Policijska akademija ušla u globalnu mrežu za obuku Interpola. Sve ovo zvuči ohrabrujuće - ali vredi zadržati i jednu realističnu misao. Saradnja sa Interpolom je alat, ne garancija; ona vredi onoliko koliko je domaće institucije koriste. Imati pristup najvećoj policijskoj mreži na svetu, a da kod kuće slučajevi stoje godinama - to bi bila propuštena šansa. Alat je tu. Pitanje je da li će se koristiti.