Premijer Hristijan Mickoski prisustvovao je svečanosti u Novom Sadu povodom 80 godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu - događaju koji je više bio o identitetu i jeziku nego o dnevnoj politici. Poruka je bila jasna: „Narod koji čuva svoje korene nikada se ne gubi, narod koji čuva svoj jezik nikada ne ostaje bez doma."

Mickoski je istakao ulogu porodice, škole i kulturnih institucija u očuvanju jezika i tradicija kroz generacije. Makedonsko-srpski odnos opisao je kao primer toga kako čovek može da gradi novi dom a da ne zaboravi svoje korene, i da ostane lojalan građanin zemlje u kojoj živi.

„Ljudska bliskost je jača od podela, kultura je jača od zaborava", rekao je, pozivajući na gradnju mostova, a ne zidova, među balkanskim narodima. Posebno se obratio mladim Makedoncima po srpskim gradovima, podstičući ih da prihvate savremenost a da ne izgube vezu s jezikom i nasleđem.

Makedonska delegacija uključivala je potpredsednika vlade i nekoliko ministara, a domaćin je bio srpski premijer koji je odnose dva naroda opisao kao porodične, a ne samo diplomatske. Diplomatske ceremonije umeju da budu pune lepih reči koje ne koštaju ništa - ali kada je reč o zajednici koja 80 godina čuva jezik u tuđoj zemlji, rečenica o „narodu koji čuva svoj jezik" ima težinu koja nadilazi protokol.

Za dijasporu, ovakvi događaji su više od fotosesije. Oni su potvrda da matična država ne zaboravlja. Pitanje koje ostaje, kao i obično, jeste da li će se reči s govornice pretočiti u konkretnu podršku za makedonske zajednice u regionu - škole, knjige, kulturne centre - ili će ostati samo lepa rečenica za godišnjicu.