Premijer Hristijan Mickoski i hrvatski premijer Andrej Plenković 26. maja u Ohridu potpisali su sporazum o strateškom partnerstvu Makedonije i Hrvatske. Sporazum pokriva transport, energetiku, IKT, industriju, zdravstvo, obrazovanje i bezbednost - gotovo sve moguće sektore, što za diplomatiju znači ili sve ili ništa.

Zašto Hrvatska? Hrvatska je članica EU od 2013, prošla je kroz slične prepreke na putu, a njen premijer je politička figura koja otvoreno govori o neravnopravnom tretmanu različitih kandidata. Hrvatski predsednik Zoran Milanović ranije je izjavio da je „nepravedno" što Makedonija nastavlja da se suočava sa „beskrajnim promenama uslova". I uprkos njihovim unutrašnjim političkim razlikama, Plenković i Milanović po ovom pitanju su na istoj strani.

Mickoski je iskoristio priliku da ponovi ono što je rekao više puta ranije: „Više nema mogućnosti za identitetske ustupke, više nema mogućnosti za korak unazad." Drugim rečima - bugarski zahtevi za ustavnim izmenama uz „unošenje" Bugara kao dela identitetskog opisa, nisu na stolu. Spremni smo da platimo cenu čekanja, rekao je Mickoski, umesto još jednog ustupka.

To je velika izjava. Cena čekanja za Makedoniju znači dodatnu stagnaciju puta ka EU - možda još 5 ili 10 godina. Ekonomski to znači manje stranih investicija, manje sredstava za infrastrukturu, veći odliv mladih. Politički znači da VMRO-DPMNE gradi narativ „nismo ustupili identitet", što je izborno snažno. Presek tih dveju stvari je mesto gde Mickoski sedi.

Brojke za obe zemlje: oko 300 miliona evra godišnji trgovinski obim, sa prostorom za rast. Nova avio-linija ka Ohridu koja će povećati posećenost. Energetski memorandum je posebno bitan - Hrvatska ima pristup LNG terminalu na Krku i ekspertizu za diverzifikaciju nakon ruske invazije na Ukrajinu. Za Makedoniju, koja još uvek zavisi od Gasproma, to je značajna prilika.

Ali kritično - „strateško partnerstvo" je termin koji često ostane na papiru. Bez konkretnih radnih grupa, merljivih ciljeva i vremenskih okvira, to je diplomatska fotografija. Test će biti da li će u sledećih 6 meseci biti potpisani konkretni projekti - ne novi „sporazumi", već stvarne isporuke. Hrvatska je svoj deo rekla - Makedonija sada treba da kaže svoj.