Nafta ponovo poskupljuje, i to ne malo. Cena brenta, međunarodnog referentnog standarda, prešla je granicu od 90 dolara za barel, a američka WTI se ispela na oko 84,4 dolara. Time su cene skoro 30 procenata više od julskih najnižih nivoa - rast od skoro jedne trećine za nekoliko nedelja.

Uzrok je star koliko i mapa Bliskog istoka: Ormuski moreuz. Nakon raspada privremenog primirja između SAD i Irana, Vašington je nastavio blokadu iranskih luka, a Teheran je pojačavao napade na brodove koji tranzitiraju kroz moreuz - jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport sirove nafte. Iran je saopštio da je za vikend presreo nekoliko brodova, a kuvajtska naftna korporacija prijavila je da je njen objekat pogođen u napadu.

Kada kroz Ormuski moreuz prolazi značajan deo svetske nafte, svaka vest o presretnutom brodu pretvara se u brojku na berzi. Tržište je postalo znatno napetije, upozoravaju analitičari, budući da se izvoz iz Zaliva smanjuje. A napetije tržište znači samo jedno - više cene, i to brzo.

Za Makedoniju ovo dolazi u nezgodnom trenutku. Baš dok RKE pravi novi obračun za cene goriva, a premijer Mickoski najavljuje niže akcize za dizel i benzin, svetska nafta kreće nagore. Pitanje je da li će najavljeno smanjenje akciza stići da pokrije skok sirove nafte - ili će se sresti na pola puta, tako da na pumpi razlika ostane nevidljiva za vozača.

Balkan zna ovu scenu napamet: daleki sukob, moreuz za koji su malobrojni znali gde je na mapi, a račun stiže kući preko rezervoara. Da li će ovaj put biti drugačije - pokazaće prva nova cena na pumpama.