NATO im saziva hitni sastanak najvećim evropskim oružarskim gigantima sledeće nedelje u Briselu. Ne za tradicionalan samit. Već za nešto policacionznije: kako udvojiti ili utrojiti proizvodnju oružja u Evropi za godinu dana, dok se odnosi sa SAD raspadaju pred očima svih.

Mark Rute, generalni sekretar NATO, poziva menadžere Airbusa, Rheinmetalla, Safrana, Saaba, MBDA i Leonarda. Glavna poruka je jednostavna: ako NATO članice ispune ciljeve od 5% od BDP za odbranu (nova granica koju Donald Tramp pritiska), do 2035. godine Evropa će morati da troši dodatni trilion dolara za oružje u poređenju sa 2024. I to ne u teoriji - već konkretno, sa fabrikama, tenkovima, municijom, raketama.

Razlozi nisu skriveni. Prvo, Tramp. Stalni pritisak za povećane evropske troškove za vojsku. Drugo, nespremnost SAD da podrži evropsku kupovinu oružja za iranski konflikt. Treće - i najšokantnije - Pentagon iznenada povuče 5.000 vojnika iz Nemačke. Četvrto, diplomatski pritisak između Trampa i nemačkog kancelara Fridriha Merca, posle kog je Berlin odjednom odobrio ogromne budžete za municiju.

Glavno pitanje sastanka, ako čitamo između redova: „Poenta je da ovo povećanje vojnog budžeta konačno izgleda realno i opipljivo na hartiji." To je realnost američko-evropske alijanse u 2026. - ne „zajednička vrednost", već treperliva prezentacija brojki.

Za Balkan, ovo je pretežišten momenat. Kada u Briselu govore o fabrikama i budžetima, to znači da i naši susedi - Hrvatska, Rumunija, Bugarska - biće uključeni u lanac. Možda i Makedonija ima šansu da bude uključena kao podizvođač. Možda opet - kao i obično - ćemo biti oni koji čitaju vesti o tome kako druge zemlje dobijaju fabrike i izvozne ugovore, dok kod nas rudnici ostaju prazni. Ko će odlučiti - to je uvek pitanje.