OpenAI i Anthropic lobiraju kod Vašingtona da zaustavi kineske modele: nije trka za Ameriku, nego za njihov tržišni udeo

Kineska kompanija Moonshot AI pustila je svoj novi model Kimi i Silicijumska dolina ponovo je doživela nervni slom. Ista scena kao sa DeepSeek-om: izlazi kineski model, na nekim testovima drži se rame uz rame sa američkim vrhunskim modelima, i ceo jedan deo tehnološke industrije gubi razum na društvenim mrežama.

Samo što ovog puta debata nije ostala na X-u. Prema prijavama, OpenAI i Anthropic lobirali su kod američkih regulatora, izražavajući zabrinutost zbog kineskih modela sa otvorenim težinama. To je informacija koja menja celu sliku - kada dve od najvećih privatnih VI firmi na svetu troše vreme kod regulatora, one ne brane naciju, nego tržišni udeo.

Kirsten Korosec, koja prati ovu priču, postavila je pitanje koje nijedan lobista ne želi da čuje: „Da li ubrzavamo i obezbeđujemo da Amerikanci dobiju VI trku, ili obezbeđujemo da određene vrhunske laboratorije prođu bolje od drugih?” Ako SAD uvedu sveobuhvatnu zabranu kineskih modela sa otvorenim težinama, kompanije će biti primorane da plate za OpenAI umesto da koriste Kimi. To nije bezbednosna politika. To je obezbeđeno tržište.

Najviše govori to što se panika već stišala. Najveći „dokaz” kineske nadmoći koji je kružio te nedelje bila je tvrdnja da je Kimi za 30 minuta replicirao ceo macOS. Napravio je upečatljivu grafičku reprodukciju toga kako macOS izgleda - što nije operativni sistem. Nedelju dana kasnije niko se više ne ponaša kao da je došao kraj. „Ima mnogo elemenata ovoga koji liče na ponavljanje prethodnih panika”, kaže Šon O'Kejn. „Svi su toliko spremni i toliko očekuju da će stići nešto što će razneti sve ostalo.”

Kulminacija je došla iz same OpenAI. Din Bol, šef strateških budućnosti u kompaniji, započeo je ceo ciklus dugom objavom u kojoj je predložio da SAD stvore regulatornu maglu od straha, neizvesnosti i sumnje - kako bi otežale takmičenje modelima sa otvorenim težinama. Kasnije se ogradio od tog argumenta, ali poenta je ostala izrečena naglas. Reakcija, kako primećuju njegovi kritičari, nije bila toliko u tome što se ljudi ne slažu s njim, koliko u tome što je on jednostavno rekao ono što se ne izgovara.

Postoji i jedan obrazac koji vredi imenovati: dovoljno je dodati reč „Kina” u bilo koji razgovor i temperatura skače deset stepeni. Isto se dogodilo sa TikTok-om. Zabrinutosti nisu bile potpuno izmišljene, ali nivo panike bio je nesrazmeran činjenicama. Sada se ista logika vrti oko otvorenog koda: VI je toliko moćna i toliko opasna da je jedini način da se kontroliše preko zatvorenih, privatnih modela američkih firmi. Ko ima interes od te poruke?

Dejvid Saks, dotadašnji VI-car administracije Trampa, u međuvremenu je vikao na X-u da ne može da veruje kako se ljudi protive data centrima i kako ima previše regulacije. Kineska pretnja nije razlog njegove pozicije - to je argument kojim se već postojeća pozicija bolje prodaje.

Za čitaoca na Balkanu ovo ima konkretan ulog. Modeli sa otvorenim težinama jedini su razlog zašto mali programer u Skoplju, Sofiji ili Zagrebu može da pusti nešto bez plaćanja rente američkoj firmi po pozivu. Ako se ta vrata zatvore regulativom, cenu ne plaća Peking. Plaćaju je oni koji nemaju sopstvenu vrhunsku laboratoriju - što znači svi osim nekoliko kompanija u Kaliforniji.