Drugu godinu zaredom, nijedan makedonski univerzitet nije se našao na listi „Global 2000" najboljih obrazovnih institucija na svetu. Ne da smo pali na dno - već da uopšte nismo na mapi. A kad pogledate susede, broj od 2.000 odjednom izgleda kao vrlo velikodušna granica koju smo ipak promašili.

Univerzitet „Sv. Ćirilo i Metodije" u Skoplju nekada je bio tamo. Prema rangiranju Centra za svetsko rangiranje univerziteta (CWUR), UKIM je 2019. bio na 1.816. mestu. U 2024. pao je na 1.990. A u 2025. i 2026. - uopšte nije rangiran. To nije strmoglavljivanje preko noći; to je sporo tonjenje koje je trajalo godinama dok su svi gledali na drugu stranu.

Poređenje s regionom je tamo gde boli najviše. Univerzitet u Atini je na 297. mestu, Beograd na 393., Ljubljana na 444., Zagreb na 522. Čak i najslabije rangirani od suseda, „Sv. Kliment Ohridski" u Sofiji, je na 1.089. - skoro hiljadu mesta iznad mesta gde je UKIM bio pre nego što je nestao. Grčka ima 12 univerziteta na listi, Srbija četiri, Hrvatska tri, Slovenija i Bugarska po dva. Makedonija - nula.

U istoj grupi odsutnih su i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo. Uteha? Teško. To samo pokazuje da je reč o regionalnom problemu u kojem nismo izuzetak, već deo grupe koja zaostaje - dok Grčka, Srbija, Slovenija i Hrvatska polako grade akademska imena koja svet prepoznaje.

CWUR ne meri po utiscima, već po kvalitetu obrazovanja, zapošljivosti diplomiranih, kvalitetu nastavnog kadra i naučnoistraživačkom radu. Drugim rečima - ne meri koliko diploma delimo, već koliko te diplome vrede van granice. I baš tu je poenta koju nijedna svečana ceremonija za novu školsku godinu ne kaže glasno: dok se hvalimo brojem studenata, svet meri nešto sasvim drugo. Pitanje nije ko je kriv za jedno mesto na listi - već koliko godina unazađivanja je trebalo da stignemo od 1.816. do nevidljivosti, i ko je uopšte pratio tu krivu dok se dešavala.