Kako se pokriva četvorogodišnji mandat opštinskog odbornika potvrdama o odsustvu? Pitanje je otvorio slučaj Borčea Korlevskog, odbornika u Bitolju, koji je prema navodima tokom mandata dobio potvrde o odsustvu s posla za oko 700 radnih dana - skoro tri pune radne godine. Samo u 2023. godini, od 244 radna dana, dobio je odobrenja za odsustvo za 169.

Detalj koji slučaj čini sumnjivim: potvrde, potpisane od tadašnje predsednice Saveta Gabriele Ilievske, nisu imale zvanične brojeve u opštinskim zapisima. Dokumenti bez arhivskog broja - formalno skoro nevidljivi, a ipak dovoljni da pokriju stotine dana odsustva. Kada jedan papir bez broja može da zameni prisustvo na poslu tri godine, pitanje nije samo za jednog odbornika, nego za celu kontrolu.

Korlevski je uzvratio da je bio „redovno zaposlen samo jednu godinu” u REK Bitola, dok je u ostatku radio kao podizvođač na drugom mestu. Tvrdi i da je sve odborničke nadoknade donirao za građanske organizacije i humanitarne aktivnosti - renoviranje škola, opremu za bolnice. Možda i jeste tako. Ali pitanje prisustva na poslu i pitanje gde je završila nadoknada dve su različite stvari.

Predsednica Ilievska priznala je da je izdavala potvrde odbornicima, ali je rekla da „nije imala ni zakonsku obavezu ni mogućnost da proveri da li su ih odbornici zloupotrebili”, prebacujući odgovornost na poslodavce. Klasična balkanska šema - svako potpisuje, niko ne proverava, a kad pukne stvar, svi pokazuju na nekog drugog. Ko na kraju odgovara kada je sistem tako dizajniran da odgovornosti nema nigde?