Kuća iz 1927. godine u ulici „Dimitar Vlahov" u Ohridu je srušena - a institucije koje su trebale da zaštite gradsko nasleđe sada prebacuju odgovornost jedna na drugu. Građanska inicijativa „Ohrid SOS" postavlja pitanje koje boli: čemu postoje institucije ako baš građanska udruženja moraju da dokumentuju izgubljeno?

Uprava za zaštitu kulturnog nasleđa tvrdi da nije imala nadležnost, jer se objekat nalazio van kontaktne zone starog gradskog jezgra - iako su susedni objekti još uvek na registru. Prema aktivistima, nadležnost je najpre bila potvrđena, pa zatim negirana. Klasična institucionalna igra u kojoj na kraju niko nije kriv.

Tajming nije nevin. Zahtev za hitnu zaštitu, kažu iz inicijative, stigao je pred dug vikend - a objekat je bio srušen na neradni dan, pre nego što neko stigne da reaguje. „Objekat je bio srušen na neradni dan pre nego što smo mogli da odgovorimo", saopštili su.

Iza pojedinačnog slučaja krije se šire osipanje. Prema „Ohrid SOS", čak 56 objekata izbrisano je sa liste kulturnih dobara - navodno zbog rušenja ili neodgovarajuće rekonstrukcije. Kuća na „Dimitar Vlahov", podsećaju, u jednom periodu bila je dom socijalističke medicinske institucije i mesto s istorijskim značajem tokom Drugog svetskog rata.

Nije prvi put. Aktivisti podsećaju na rušenje restorana „Park", delo poznatog lokalnog arhitekte, takođe srušenog tokom pandemijskog karantina bez institucionalne reakcije. Pitanje na kraju nije arhitektonsko, već moralno: šta još treba da se desi da nadležni rade posao za koji postoje? Ohrid se prodaje svetu kao grad-muzej - a muzej se ruši deo po deo, na neradne dane, kad niko ne gleda.