Ohridski region neće biti upisan na Listu svetske baštine u opasnosti. Komitet za svetsku baštinu UNESCO-a odlučio je da Makedonija i Albanija dobiju još pet godina da sprovedu preporuke. Vlada je to nazvala značajnim diplomatskim uspehom. Formalno, tačno je. Suštinski, ovo je odlaganje kazne, a ne oslobađajuća presuda.

Šta se tačno dogodilo u Busanu

Odluka je doneta na 48. sednici Komiteta, koja se održava u Busanu, u Južnoj Koreji, od 19. do 29. jula. U nacrt-odluci pripremljenoj pre rasprave stajalo je nešto drugo - Centar za svetsku baštinu i savetodavna tela ocenili su da su uslovi za upis Ohridskog regiona na listu ugroženih i dalje ispunjeni, i predložili upravo takav upis. Ishod je promenjen amandmanom podnetim na samoj sednici. Za rešenje da Ohrid ne bude stavljen na listu glasalo je 16 od ukupno 21 članice Komiteta.

Drugim rečima, to što Ohrid nije na crnoj listi ne znači da su problemi rešeni. Znači da je diplomatija uspela da odloži upis na osnovu potpisanog pisma sa obavezama koje su preuzele Vlada i opštine. Do 1. februara 2027. godine treba da bude dostavljen novi izveštaj o napretku.

Brojka koja objašnjava celu priču

Državni zavod za reviziju je 2024. godine utvrdio da u Ohridu ima 4.847 divljih gradnji, među kojima i zgrade i hoteli. Od 456 konačnih i izvršnih rešenja o rušenju izdatih između 2019. i 2024. godine, nijedno nije sprovedeno. Nijedno. To nije zaostatak, to je odluka - samo što je niko nije potpisao.

Ministar spoljnih poslova Timčo Mucunski je posle odluke izjavio da divlje gradnje, ne samo u Ohridu nego svuda, treba uklanjati, i to „na odgovarajući i zakonit način“. Niko se neće sporiti sa tom rečenicom. Pitanje je zašto je institucijama trebalo šest godina i jedna međunarodna pretnja da neko to izgovori naglas, i šta je čini drugačijom od svih prethodnih izjava iste sadržine.

Spisak je isti već deceniju

Primedbe UNESCO-a nisu nove i ne iznenađuju nikoga. U dokumentima se ponovo ukazuje na slabosti u upravljanju, nekontrolisanu urbanizaciju, nezakonite gradnje, infrastrukturne projekte, pritisak turizma, zagađenje, otpadne vode i nedovoljnu prekograničnu koordinaciju između Makedonije i Albanije.

Zahtevi su konkretni: zakonska zaštita Ohridskog jezera kao spomenika prirode, proglašenje Studenčiškog blata za park prirode, usklađivanje urbanističkih planova sa režimima zaštite i stvarno uklanjanje objekata koji narušavaju prostor. Nijedan od ovih zahteva ne traži novu tehnologiju ni neviđen budžet. Svi traže nešto teže - instituciju koja će postupiti po sopstvenoj odluci.

Zašto pet godina prolazi brzo

Status UNESCO-a ne odnosi se na pojedinačne znamenitosti. Ne radi se samo o jezeru, Samuilovoj tvrđavi, Plaošniku ili čaršiji gledanim odvojeno. Zaštita obuhvata prirodni i kulturni pejzaž kao nedeljivu celinu - jezero sa njegovim endemskim vrstama, istorijski grad, ranohrišćanske lokalitete, srednjovekovne crkve i dugo ljudsko prisustvo na obalama. Zato hotel na neodgovarajućem mestu ili ispuštanje otpadnih voda nisu izolovani komunalni problemi, nego promena samog razloga zbog kojeg je region priznat.

Dodatni rok vredi nešto samo ako bude pretvoren u kalendar obaveza sa rokovima, odgovornim institucijama, javnim izveštajima i nezavisnim nadzorom. Bez toga, pet godina lako prođe u novim strategijama, međuresornim sastancima i prebacivanju odgovornosti između Vlade, opština i javnih preduzeća. To je tačno ono što se dešavalo u prethodnoj deceniji.

Najjači test biće najneprijatniji: da li zakon važi jednako za objekat bez političke ili vlasničke zaštite i za objekat koji je ima. Dosadašnji rezultat je 456 rešenja, nula izvršenja. Ako se taj odnos ne promeni, sledeća sednica Komiteta neće glasati za novi amandman.