Najveći strah svakoga ko razmišlja da kupi električni automobil nije cena, već pitanje: šta ako ostanem bez struje na pola puta? Više od polovine ispitanika u jednom američkom istraživanju prošle godine navelo je javno punjenje kao glavnu brigu. I ta briga nije bila bez osnova - punjenje na brzim stanicama godinama je bilo sreća ili muka.

No nešto se promenilo. Jedan novinar koji decenijama vozi električne automobile opisuje nedavno putovanje od preko 960 kilometara (600 milja) do Montreala kao gotovo besprekorno - iskustvo toliko drugačije od ranije da je i sam bio iznenađen. Vozili su Audi e-tron sa dometom od samo oko 350 kilometara po punjenju, a ne mnogo duži Kia koji im je bio u servisu. I uprkos manjem dometu, automobil je izdržao put bez drame.

Tu je razlika. Na prvoj stanici - šest punjača od po 300 kilovata, svi ispravni, bez redova, sa prodavnicom i hranom odmah do njih. Punjač je prihvatio običnu bankarsku karticu i isporučio preko 140 kilovata. Svako punjenje trajalo je oko 20 minuta, tačno koliko jedna pauza za ručak ili odmor. Nijednom nisu čekali na automobil. Jedina prepreka na celom putovanju bio je jedan čitač kartica koji nije radio, pa su morali da skinu aplikaciju i da joj daju dvadeset kanadskih dolara.

Da bi se razumelo koliko je to promena, vredi se setiti kako je bilo ranije. Pre tri godine, isti čovek sa istim automobilom putovao je do Mejna - dvostruko kraći put - i vratio se razočaran. Prvi punjač se raspao čim ga je priključio. Drugi nije hteo da startuje bez poziva korisničkoj podršci. Na drugoj stanici, aplikacija je obećavala dva ispravna punjača od četiri, a radio je samo jedan. Sedam sati vožnje i tri poziva podršci. Zamislite benzinsku pumpu da radi ovako?

Lična iskustva su anegdote, ali podaci potvrđuju priču. U julu 2023. godine Amerika je imala oko 32.000 brzih punjača, pri čemu su mnogi od njih bili rezervisani samo za vozače Tesle. Danas je brojka više od dvostruke, a mreža Tesle je otvorena za gotovo sve. I što je važnije - stanice su sigurnije: indeks sigurnosti skočio je za oko deset poena za godinu dana, sa 85 na sredinu devedesetih.

Praznine i dalje postoje, punjači se i dalje raspadaju. No novi se dodaju svakog meseca, a raspadnuti se popravljaju brže nego ranije. I dok se kod nas infrastruktura za električne automobile tek gradi, priča sa druge strane okeana nosi jednu pouku: tehnologija koju su svi otpisali kao nezrelu tiho je sazrela dok niko nije gledao.