Dvadeset i dva imena pročitana su naglas sinoć u Domu kulture „11 Oktomvri” u Čentu. Toliko ljudi je stradalo u poplavama koje su pogodile opštinu Gazi Baba u avgustu 2016. godine.

Deset godina kasnije, porodice su ponovo sedele u istoj sali da čuju imena svojih. „Vreme nije izbrisalo sećanja, niti je umanjilo tugu porodica koje su izgubile svoje najmilije. Njihov bol je i naš bol”, napisao je gradonačelnik Gazi Babe, Boban Stefkovski.

On je istakao da komemoracija nije samo podsećanje na veliku tragediju, nego čin poštovanja, dostojanstva i zahvalnosti. Plakete zahvalnosti dodeljene su Ministarstvu unutrašnjih poslova, Armiji Republike Makedonije, ambasadama SAD, Bugarske i Turske, bivšem skopskom gradonačelniku Koci Trajanovskom i Toniju Bojkovskom, koordinatoru Opštine Gazi Baba za odgovor na poplave.

Ono što se dogodilo 6. avgusta 2016. godine u Stajkovcima i okolnim naseljima nije bio običan letnji pljusak. Voda je došla za nekoliko minuta, ušla u kuće, odnela automobile i ljude u njima. Dvadeset i dve porodice su te noći ostale bez nekog svog.

Stefkovski je poručio: „Tih dana nije bilo razlika. Postojao je samo jedan cilj - da se spasu ljudski životi, da se pomogne svakoj porodici i da se vrati nada tamo gde je poplava ostavila pustoš.”

To je tačno za te dane. Pitanje koje deset godina kasnije još uvek visi jeste šta se promenilo posle njih.

Poplava iz 2016. godine bila je pre svega pitanje odvodnjavanja - korita, kanala i sistema koji nisu izdržali. Deset godina je dovoljno vremena da se izgradi infrastruktura koja će sprečiti ponavljanje. Da li je izgrađena? Svako novo nevreme nad Skopljem vraća istu strepnju kod ljudi u Stajkovcima, Sinđeliću i Čentu, i ta strepnja nije iracionalna - ona je sećanje.

Plakete zahvalnosti su zaslužene. Oni koji su te noći ušli u vodu zaslužili su svaku od njih. Ali zahvalnost prema spasiocima nije ista vrsta odgovornosti kao obaveza da se to nikada više ne ponovi.

Komemoracija je završila porukom koja govori celu poentu bolje od svakog izveštaja: „Nikada nećemo da vas zaboravimo. Nikada više da se ne ponovi.”