Posle godina u kojima je svaka vest o Prespanskom jezeru bila vest o nestajanju, konačno stiže drugačiji naslov: voda se podigla. Nivo je porastao na oko 841,98 metara nadmorske visine - skok od preko metar i po za šest meseci, prvi pravi preokret posle decenija opadanja.

Brojke daju i nadu i opomenu. Od decembra prošle godine nivo je povećan za 111 santimetara, a prema nekim opštinskim merenjima i do 160 santimetara. Ipak, do takozvane „nule" - referentnog nivoa od 847,6 metara - jezeru još fali preko 5,6 metara. Drugim rečima, jedno dobro kišovito polugodište ne vraća štetu od decenija.

Kontekst je surov. Prema podacima Makedonskog ekološkog društva sa merne stanice u Nakolcu, jezero je dostiglo istorijski maksimum od oko 852 metra 1963. godine. Do devedesetih palo je za osam metara, na 844, a potom nastavilo da opada. Za 60 godina jezero je izgubilo oko 60 procenata svoje zapremine - brojka koja kazuje da ovo nije sezonska oscilacija, već dugotrajna kriza.

Uzroci preokreta su obilne prolećne padavine i povećan dotok iz reka i podzemnih izvora - po prvi put posle dugo vremena, voda koja ulazi nadmašuje onu koja se gubi. Ali eksperti upozoravaju da situacija ostaje nestabilna. Klimatske promene nose češće suše i manje snega, a prekomerno uzimanje vode za navodnjavanje ne prestaje.

Gradonačelnik Resna najavljuje sisteme za prečišćavanje otpadnih voda i projekte za upravljanje rekama. Dobro je - ali jezero se ne spasava jednim kišovitim letom niti jednim saopštenjem. Pitanje je da li će država, zajedno sa susedima koji dele sliv, istrajati u brizi i kada naslovi prestanu da budu dramatični. Jer voda koja se podigla za metar, isto tako lako ponovo opada.