U subotu uveče kod Bele kuće u Vašingtonu, između 17. ulice i Pensilvanija avenije, dogodio se incident koji ponovo je izvadio na površinu diskusiju o psihičkom zdravlju u Sjedinjenim Državama. 21-godišnji Nasir Best, opisan od policije kao "emotivno narušeno lice", prišao je bezbednosnom kontrolnom punktu, izvadio pištolj i ispucao prema oficirima i agentima Tajne službe.

Bezbednosni odgovor bio je brz. Best je ustreljen na licu mesta i kasnije proglašen za mrtvog. Donald Tramp, koji je bio u rezidenciji u trenutku pucnjave, je bezbedan i ostao je u zaštićenoj lokaciji sve dok situacija nije bila rešena. Jedan slučajni svedok je ranjen, pri čemu još nije jasno da li su ga pogodili meci napadača ili odgovornih organa.

Dublje u ovoj priči je u biografiji napadača. Best, prema medijima, tvrdio je da je Isus Hristos. U 2025. već je bio uhapšen zato što se obio da uđe u drugi kontrolisani punkt na Beloj kući sa istom izjavom. Tada je bio pušten i upućen na psihijatrijsku procenu. Imao je i nalog za držanje rastojanje od rezidencije. Ipak - godinu kasnije, sa pištoljem, pojavio se na istom mestu. Sa istim rezultatom, ali ovaj put bez druge šanse.

Pitanje koje psihijatri i eksperti za bezbednost sa godinama postavljaju: kakva je uloga sistema za praćenje ljudi sa ozbiljnim mentalnim narušavanjima, ako isti čovek može da napravi dva skoro identična incidenta u roku od jedne godine? Odgovor je dosadan - sistemi su preopterećeni, nedofinansirani i fragmentirani među državnim i federalnim nivoima. Slične priče se događaju svake nedelje u manjim gradovima bez publike. Ovaj put - kod Bele kuće, sa predsednikom unutra. To je dovoljno za vest. Ali i za pitanje što dugo vreme odekuva bez odgovora.