U Sofiji, na zajedničkom obraćanju, bugarski i slovački premijer rekli su naglas ono što pola Evrope misli tiho: sankciona politika prema Rusiji ne daje rezultat, a ipak se ponavlja.

Rumen Radev je to formulisao najdirektnije. „Logika kaže da kada stalno primenjuješ pristup koji ne daje rezultate, taj pristup treba da se promeni.” Rečenica koja zvuči banalno dok se čovek ne seti da dolazi od premijera zemlje članice EU, izgovorena u zemlji članici EU, o politici EU.

Robert Fico je otišao korak dalje i pomenuo alat koji stvarno boli u Briselu. „Ako se predlože sankcije koje ugrožavaju naše interese, nećemo ih podržati i spremni smo da upotrebimo veto.” I zatim, bez zaobilaženja: „Ne verujem u sankcionu politiku.”

Veto kao crvena linija

Najtvrđa rečenica iz celog obraćanja nije se odnosila na Rusiju uopšte. Fico je izjavio da su pokušaji nekih zemalja EU da ograniče pravo veta u pojedinim oblastima „crvena linija” za Slovačku.

To je suština. Rasprava je naizgled o sankcijama - zapravo je o tome da li će male zemlje u Uniji zadržati mehanizam kojim mogu da kažu ne. Svaka reforma koja briše jednoglasno odlučivanje stavlja upravo njih u poziciju da glasaju za odluke koje ne žele.

Za zemlju kao što je Makedonija, koja godinama čeka na vratima EU kao na šalteru u opštini, ovo nije tuđa rasprava. Mehanizam koji se sada razvodnjava isti je mehanizam koji ćemo sutra naslediti - ako uopšte uđemo. Pitanje je da li čekamo mesto za stolom gde svako ima glas, ili mesto za stolom gde glasa samo nekolicina.

Pazite šta je tačno rečeno

Nijedan od dvojice nije rekao da napušta Uniju. Naprotiv. Radev je bio izričit: „Bugarska je deo zajedničkih odluka EU, ali kada vidimo odluke koje ugrožavaju naše nacionalne interese, ne dvoumimo se da branimo naše interese u Briselu.” I dodao: „Naš život je u EU i NATO, ali to ne znači da ne treba da komuniciramo i imamo normalne odnose sa drugim zemljama.”

To nije izlazak. To je pozicioniranje - ostani unutra, ali otkaži poslušnost. Najkorisnija moguća pozicija dok traju pregovori o sledećem paketu.

Fico je podsetio i da Slovačka nije učestvovala u finansiranju ukrajinskih ratnih napora ni u kreditnoj alokaciji od 90 milijardi evra. Obojica su pozvali na diplomatska rešenja, sa argumentom da vojni pristup samo povećava rizike.

Da li je ovo principijelan stav ili pregovaračka pozicija za nešto drugo? Istorija evropskih samita sugeriše da crvene linije obično imaju cenu. Pitanje je samo da li će cena biti plaćena u novcu, u izuzecima od sankcija, ili u nečem trećem za šta nećemo saznati.