Srbija dobija vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. Datum dolazi posle skoro godinu dana protesta, blokada i institucionalne krize koja je počela sa palom nadstrešnicom u Novom Sadu i od tada nije prestala.

Prema srpskim medijskim izvorima, Skupština treba da bude raspuštena u narednim danima, po formalnom predlogu Vlade - što je zakonski uslov za raspisivanje novih izbora. Kampanja, po zakonu, traje između 45 i 60 dana. Račun izlazi na nedelju, 25. oktobar.

Aleksandar Vučić je u međuvremenu odložio skup svoje stranke u Novom Sadu, sa obrazloženjem koje vredi citirati: „Neću rizikovati ničiji život zbog političke promocije ili prikazivanja političke sile dovođenjem 50.000 ili 100.000 ljudi na miting.” Osvrnuo se i na tragediju iz 2024. godine: „Pre skoro dve godine u Novom Sadu se desila strašna tragedija. Nadstrešnica je pala, poginulo je 16 ljudi, među njima i deca.”

Izbori kao odgovor na ulicu

To je model koji se ponavlja širom regiona: masovan, dugotrajan pritisak sa ulice koji institucije ne mogu da smire izjavama, pa se umesto toga otvara izborna kutija. Izbori su legitiman odgovor - ali su takođe i najbrži način da se jedna kriza odgovornosti prevede u krizu mandata, gde se pitanje „ko odgovara za 16 mrtvih” zamenjuje pitanjem „ko će sastaviti vladu”.

Za Makedoniju ovo nije daleka vest. Srbija je među pet najvećih trgovinskih partnera zemlje, a izborna kampanja u Beogradu skoro uvek menja ton srpske politike prema susedima - uključujući i prema Skoplju, prema Prištini i prema Sarajevu. Svaka kampanja tamo se vodi delimično i preko regionalnih tema, jer one donose glasove jeftinije od ekonomskih.

Ostaje otvoreno i ono što nijedan datum ne rešava: šta sa istragama koje su proizvele krizu. Izbor 25. oktobra daće novi sastav Skupštine. Da li će dati i odgovor na pitanje zbog kojeg su ljudi izašli na ulicu - to je nešto što nijedan izborni rezultat ne garantuje sam po sebi.