Ratko Mladić, osuđen za genocid u Srebrenici, sahranjen je u Beogradu uz vojne počasti. Srpska država je potom tvrdila da to nisu bile državne počasti. Ta igra rečima nije prošla kod svih - hrvatski premijer Andrej Plenković direktno je imenovao tri najviše funkcionerke u Briselu i rekao im da je njihova reakcija bila premala.

„Reakcija samo na nivou portparola je veoma loša. Mislim da ovde treba da se reaguje na višem nivou, da treba da reaguju i Ursula fon der Lajen, Marta Kos i Kaja Kalas”, izjavio je Plenković posle sednice organa svoje stranke. Marta Kos, komesarka za proširenje, reagovala je tako što je otkazala najavljenu posetu - ali za Plenkovića to nije dovoljno: „Ovo je njihova greška i to ćemo im jasno reći.”

Zvanični Beograd izabrao je formulu koju poznaje svako ko je pratio balkansku politiku: vrh države - predsednik, premijer i predsednica Skupštine - nije se pojavio, pa na papiru ceremonija nije državna. Ali, kako nabraja Plenković, ministara je bilo mnogo, tamo je bila i članica Predsedništva Bosne i Hercegovine, bio je i Milorad Dodik, bio je i gradonačelnik Banje Luke.

„Taj pokušaj da bude, a da ne bude, nama je jasno zašto je”, rekao je Plenković. To je rečenica koja govori celu priču. Kada država želi i počasti i alibi, šalje ministre, a zadržava kod kuće onu trojicu čiji bi potpisi stvar učinili zvaničnom.

Ista partijska porodica, suprotan stav

Najnezgodnije pitanje za Plenkovića bilo je domaće: njegov HDZ i Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića sede u istoj evropskoj političkoj porodici, Evropskoj narodnoj partiji. Odgovor je bio kratak: „To ne znači ništa. To što smo u istoj političkoj porodici ne znači da se u svemu slažemo.”

On je podsetio čega je tačno bio komandant čovek koga su juče sahranjivali uz plotune - masakra u Škabrnji, istog dana kada je pao Vukovar, 18. novembra. „Za to nemamo sluha, ni malo.” Pitanje ipak ostaje u vazduhu: koliko vredi evropska partijska disciplina ako dva člana iste porodice imaju dijametralno suprotne stavove o osuđenom ratnom zločincu?

Plenković je najavio i da će pitanje Dodika Hrvatska otvoriti „na svim nivoima”. Napomena koju je dodao je zanimljivija od same najave: otkako se Dodik povukao sa svojih funkcija, primetio je da je prihvaćeniji u međunarodnoj zajednici nego što je bio ranije. Čovek je izašao iz fotelje i dobio otvorena vrata.

A Brisel? Dosad je reagovao preko portparola. Balkan zna ovu scenu napamet - izjava bez potpisa, dovoljno jaka da pokaže da je neko primetio, dovoljno slaba da nikoga ni na šta ne obaveže. Pitanje koje visi nad svim ovim je jednostavno: ako osuđeni za genocid dobija plotune od vojske zemlje kandidata za članstvo, šta tačno ostaje od uslova za ulazak?