U Domu Vojske Srbije u Beogradu održana je komemoracija za Ratka Mladića. U sali je sedeo i ministar pravde Srbije, Nenad Vujić. A onda je ta ista Srbija izašla da objasni da država nema ništa s tim - komemoraciju je organizovalo udruženje penzionisanih generala.

Teško je smisliti veću pravnu konstrukciju. Ministar pravde dolazi na komemoraciju za čoveka osuđenog za genocid, a objašnjenje je da je došao privatno, nekako. Taj isti ministar leteo je vladinim avionom koji je preneo posmrtne ostatke iz Haga, a prethodno je najavio da će Mladiću biti odate „sve vojne i državne počasti”. Sada počasti odjednom nema, a udruženje generala nosi celu odgovornost.

Majice sa likom i natpisom „Heroj”

Pred zgradom se čekalo u dva reda, oko 150 ljudi. U obližnjem parku okupilo se još dvesta, neki u vojnim uniformama, neki u majicama na kojima je odštampan lik Mladića i reč „Heroj”. Došla je i organizovana grupa autobusom iz Bosne i Hercegovine. Okupljanje je bilo u crnom, a sa novinarima uglavnom nisu hteli da razgovaraju.

Čovek zbog kojeg se nose te majice osuđen je 2017. godine na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, gde je u julu 1995. pogubljeno preko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. To je najveći masakr u Evropi posle Drugog svetskog rata. Osuđen je i za zločine protiv čovečnosti tokom skoro četvorogodišnje opsade Sarajeva, kada su njegove snage sa okolnih brda gađale građane snajperima i granatama. U tom ratu ubijeno je preko 100.000 ljudi, a preko dva miliona ostalo je bez domova.

Sahrana bez počasti, ali sa svim ostalim

Mladić će biti sahranjen 7. septembra na Topčiderskom groblju, u porodičnoj grobnici, bez državnih i bez vojnih počasti. Zahtevi da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana odbijeni su. Vučić neće prisustvovati - ima ranije dogovorenu posetu predsedniku Uzbekistana. Neće doći ni premijerka, ni predsednica parlamenta.

Dakle: vladin avion da, kovčeg umotan u srpsku zastavu koji nose vojnici Vojske Srbije da, ministar u avionu da, ministar na komemoraciji da - ali državne počasti ne. Kome je namenjeno to razgraničenje? Briselu, naravno. Nikako ljudima u parku sa majicama.

Reakcije iz Brisela stigle su odmah

Evrokomesarka za proširenje Marta Kos otkazala je planiranu posetu Srbiji, uz poruku da je veličanje osuđenog ratnog zločinca nespojivo sa evropskim vrednostima. Vučić je njeno objašnjenje odbacio kao „glupo kao i obično” i ironično upitao treba li ljudima zabraniti da se pojave i da prave groblja za pse.

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Majkl O'Flaerti, zatražio je od vlasti u Srbiji i u Republici Srpskoj da se suprotstave veličanju ratnih zločinaca. Haški sud izrazio je solidarnost sa žrtvama. Reagovala je i UEFA - Crvena zvezda dobila je kaznu od 90.000 evra, a banjalučki Borac 39.500 evra, zbog skandiranja Mladićevog imena na evropskim utakmicama.

Sin Darko Mladić na konferenciji za novinare tvrdio je da je njegov otac „ubijen u Hagu nesavesnim lečenjem i namernim davanjem prejakih opijata”. Dokaze nije ponudio. Beograd je godinama pokrivao Mladićeve lične troškove i posete porodice u Hagu, i više puta tražio njegovo prevremeno puštanje zbog zdravlja.

Zašto nas se ovo tiče

Balkan ovu scenu zna napamet. Osuđenik za genocid umire, a pitanje koje se otvara nije o žrtvama - nego o protokolu. Da li je kovčeg umotan u zastavu. Da li je ministar tamo privatno ili službeno. Da li je udruženje generala državna struktura ili nije. Trideset godina kasnije, još uvek pregovaramo o formi, a sadržinu ostavljamo po strani.

Porodice 8.000 ubijenih u Srebrenici znaju šta znači ime Mladić. Dvesta ljudi u parku u Beogradu, sa majicama na kojima piše „Heroj”, znaju nešto sasvim drugo. Razliku između ta dva pamćenja ne briše nijedan pravni trik sa udruženjem penzionisanih generala.