SAD su napale iranske radarske položaje blizu moreuza Hormuz, nakon što su oborile četiri iranska drona usmerena ka pomorskom saobraćaju u regionu. Meta su bile nadzorne instalacije kod Goruka i ostrva Kešm - upravo oči kojima Iran prati jedno od najosetljivijih grla svetske trgovine. A kada jedna strana gađa radare, druga gađa sve što vidi.

Iranska Revolucionarna garda uzvratila je bacajući projektile ka američkim bazama u regionu i otvarajući vatru na četiri tankera koji su pokušali da prođu bez dozvole. Protivvazdušna odbrana Kuvajta presrela je projektile i dronove nepoznatog porekla, a u Bahreinu su zavijale sirene i stanovnici su dobili naredbu da potraže sklonište. To više nije incident - to je rat koji se preliva preko granica.

Iran tvrdi da su balističke rakete pogodile američke baze, ali SAD kažu da su presrele šest projektila, a sedmi uopšte nije stigao do cilja. Brojke, kao i uvek u ratu, zavise od toga ko ih saopštava. Tramp pak meri na svoj način: „I dalje imaju određeni broj raketa i dronova. Rekao bih, možda 21 do 22 odsto njihovih raketa im je ostalo." Preciznost od dvadeset i dva odsto - kao da je neko tačno izbrojao.

Iza ratne drame stoji brojka koja se tiče svih nas: kroz Hormuz prolazi oko petina svetske nafte, i taj protok je sada poremećen. Kada se jedno toliko usko grlo stegne, cena goriva skače širom sveta - uključujući i benzinske pumpe na Balkanu. Rat hiljadama kilometara dalje, a račun stiže i do naših džepova.

Indirektni pregovori između Vašingtona i Teherana zasad stoje u mestu. Iran traži ukidanje sankcija, oslobađanje zamrznutih sredstava od 24 milijarde dolara i pristup svojim lukama. SAD traže da Iran prvo prestane. I dok obe strane čekaju da druga prva popusti, tankeri gore, sirene zavijaju, a svet ponovo uči da je mir na Bliskom istoku najkrhkija roba na tržištu.