Norveški kralj Harald Peti preminuo je 28. avgusta u 89. godini. Sahrana je zakazana za 9. septembar u Oslu, a spisak gostiju već govori više o budućnosti evropskih monarhija nego bilo koji protokolarni dokument. Na jednom mestu, u istoj sali, stajaće gotovo svi koji će vladati Evropom u narednih pedeset godina.

Ingrid Aleksandra iz Norveške, Amalija iz Holandije, Kristijan iz Danske, Elizabeta iz Belgije i Estela iz Švedske. Pet imena, pet prestola koji ih čekaju. Nijedno od njih još ne vlada, a svi zajedno se već fotografišu kao da je to normalna stvar - zato što za njih jeste.

Harald im je bio nešto kao deda cele nacije, i to nije fraza iz zvaničnog saopštenja. On je bio kralj koji je prvi prihvatio ideju da se monarhija ne održava distancom, već prisutnošću. Po tome je bio ispred svog vremena, a norveško društvo mu je to vratilo lojalnošću koju nijedan referendum nije izmerio.

Švedski dvor dolazi u celosti

Karl Šesnaesti Gustav i kraljica Silvija, princeza Viktorija koja je kumče Haralda, i mala Estela - Švedska ne šalje delegaciju, već porodicu. Krvne veze između skandinavskih dvorova takve su da sahrana više liči na porodični susret nego na državni čin. To je privilegija koju nijedan predsednik nema: kada umre, ne dolaze mu rođaci iz četiri države.

Iz Japana dolazi prestolonaslednik Akišino. To nije sitnica - japanski dvor retko putuje, a još ređe na sahranu evropskog monarha. Kada to radi, znači da je veza lična, ne ceremonijalna.

Operacija K i cena jedne sahrane

Oslo je aktivirao bezbednosni plan nazvan Operacija K. Kada se na jednom mestu okupi toliko prestolonaslednika i vladajućih monarha, bezbednost nije formalnost - to je logistička operacija razmera samita. Norveški poreski obveznik neće videti račun u detalje, a niko ga neće ni tražiti.

Ono što ostaje posle 9. septembra jeste jedna slika: pet mladih ljudi, nijedno starije od dvadeset i nešto godina, koji tačno znaju kada i šta će naslediti. U regionu gde se svako političko nasleđe rešava kampanjom, sudskim postupkom ili prebrojavanjem glasova, ta izvesnost deluje kao nešto sa druge planete. Da li je to prednost ili teret - to je pitanje na koje ni oni sami još nisu odgovorili.