Dvadesetdvogodišnji Glenvud Erl Pajšer slavio je dvadeset prvi rođendan prijatelja. Posle nekoliko barova, krenuo je ka prijateljevom stanu da nastave. Pogrešio je vrata. Pokušao je da uđe, vlasnik kuće je pozvao policiju.

Kada je policajac Šon Ferel stigao, Pajšer je sedeo na zadnjoj terasi. Ferel mu je naredio da pokaže ruke i da legne. Prema optužnici, Pajšer je podigao ruke i krenuo ka njemu - sa oko šest metara. Policajac je dvaput pucao u grudi.

Sve je to snimljeno kamerom na telu policajca. Ne postoji druga verzija događaja; postoji snimak.

Verzija koja nije izdržala

Ferel je kasnije drugom policajcu rekao da ga je „tip napao, vikao i nije hteo da legne”. Snimak sa kamere pokazuje suprotno. Tužilaštvo je kategorično: „Ovo nije bila zakonita upotreba smrtonosne sile.” Policajac je imao i neletalna sredstva, uključujući elektrošoker, koji nije upotrebio.

Ferel se predao u utorak. Kaucija je postavljena na 75.000 dolara, sledeće ročište je 10. septembra. Optužen je za ubistvo s umišljajem.

Kamera kao jedini svedok

Vredi se zadržati na jednom detalju. Bez snimka, ovo bi bila reč protiv ničega - policajac koji tvrdi da je napadnut, naspram mladog čoveka koji ne može da govori. Baš takvi slučajevi decenijama su završavali bez optužnice, jer zvaničnu verziju nije imao ko da ospori.

Kamere na telu nisu ukinule upotrebu smrtonosne sile. Ali su ukinule mogućnost da ona ostane neosporena. To je razlika između optužnice za ubistvo i izveštaja koji niko neće pročitati.

Roditelji Pajšera opisali su sina kao „veoma brižnog i punog ljubavi”. U narednim danima trebalo je da se vrati na fakultet.