Kada Moskva hoće da objasni zašto ne želi prekid vatre, ne poseže za Avganistanom, ni za Korejom. Poseže za nama.

Predsednica Saveta Federacije Rusije, Valentina Matvijenko, objasnila je rusku poziciju o pregovorima sa Ukrajinom kroz jednu jedinu rečenicu: „Sećate li se SR Jugoslavije?” A zatim uslov - Rusija prihvata mirovne pregovore samo ako je reč o sigurnom mirovnom planu, takvom da se ništa slično nikada neće ponoviti iz Ukrajine, da ona nikada ne postane „anti-Rusija” i nikada ne bude alatka kojom Zapad pokušava da nanese geopolitički poraz Moskvi.

Balkan kao argument, ne kao tema

Primetite šta se ovde dogodilo. Jugoslavija nije pomenuta kao istorija, ni kao žrtva, ni kao nešto kome se duguje objašnjenje. Pomenuta je kao upozorenje - kao dokazni materijal u ruskoj argumentaciji da je privremeni prekid vatre zamka. Cele naše devedesete, sa svim što su nosile, sabile su se u jednu podređenu rečenicu u govoru o Ukrajini.

Matvijenko tvrdi da Moskva neće prihvatiti prekid vatre koji bi poslužio samo kao pauza za obnovu ukrajinske vojske, da sporazum mora biti trajan i sa garancijama, i da će Rusija nastaviti sa ciljevima postavljenim na početku. Optužila je i da ukrajinski mediji svojoj javnosti ne pokazuju pravo stanje na frontu.

Obe strane koriste isti region

Ovo nije ruska specijalnost. Balkan se decenijama koristi kao retorička rezerva u tuđim raspravama - za intervenciju i protiv intervencije, za granice i protiv granica, za pregovore i protiv pregovora. Svako ko hoće da dokaže nešto veliko i apstraktno, ovde nalazi gotov primer i uzima ga bez pitanja.

Ono što se retko događa jeste da neko od onih koji koriste tu sliku pita kako je izgledalo sa druge strane. Trideset godina kasnije Jugoslavija je i dalje udobnija kao argument nego kao stvarno mesto sa ljudima koji još žive sa posledicama.

Zato je u ovoj izjavi najmanje zanimljiv deo o Ukrajini. Najzanimljivije je to koliko se lako nečija prošlost pretvara u nečiji pregovarački adut - i koliko malo to zavisi od nas.

Da li je iko uopšte pitao da li želimo da budemo nečija pouka?