Nemačka je četiri nedelje ćutala, a onda je progovorila odjednom i glasno. Berlin zatvara ruski konzulat u Bonu i „Ruski dom” u prestonici, najavljuje nove sankcije i kaže da je istraga o dronovima na aerodromu Lajpcig/Hale pri kraju. Moskva je odgovorila za dva sata: izmišljotina, provokacija, nijedan dokaz. Ko od njih dvoje laže, čitalac zasad ne može da proveri. To je i cela poenta ovog tipa sukoba.

Događaj koji je zapalio priču zbio se uveče 4. avgusta. Na Lajpcigu/Haleu, jednom od najvećih teretnih i logističkih čvorišta u Evropi, u neposrednoj blizini ukrajinskog transportnog aviona pronađen je dron sa eksplozivnom napravom i detonatorom. Eksploziv se nije aktivirao. Iste noći jedan teretni avion sudario se sa manjim neidentifikovanim letećim objektom. Desetak dana kasnije pronađen je još jedan dron, sa tragovima eksploziva. Tri odvojena incidenta na istom mestu, u istom mesecu.

Nemačka kaže: hibridni napad

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint opisao je slučaj kao „scenario hibridnog napada” i ostavio otvorenu mogućnost da iza njega stoje strane sile. Kancelar Fridrih Merc potom je saopštio da je istraga pri kraju, a nemački mediji pišu da se Berlin priprema da Rusiju imenuje kao odgovornu. Odgovor će, prema ministru inostranih poslova Johanu Vadefulu, biti koordinisan sa evropskim i natovskim partnerima.

Dakle: konzulat u Bonu se zatvara, ugovor o „Ruskom domu” u Berlinu se ukida, sankcije su na stolu. Sve to pre javno objavljenog dokaza. Mera prvo, dokument posle - redosled koji je na Balkanu dobro poznat.

Rusija kaže: sve je to scenario

Portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova bila je kratka: optužbe za rusku umešanost u napad na aerodromu u Lajpcigu su, kako je rekla, „apsolutno izmišljene”. Moskva je najavila i sopstvene recipročne mere protiv Berlina.

Paralelno, ruski vojni ekspert ponudio je potpuno izokrenutu verziju: da je reč o operaciji nemačke obaveštajne službe, izvedenoj sa ukrajinskim specijalcima, čiji je cilj bio da se diskredituje Rusija, da se ubrza isporuka teškog naoružanja Kijevu i da se stegne obruč oko ruskih firmi i državljana u Nemačkoj. Njegov glavni argument je odsustvo štete - da je neko zaista hteo da uništi transportne avione, uradio bi to. Dronovi, tvrdi on, uopšte nisu došli spolja, već su sklopljeni na samom mestu, a ruski materijali u njima ostavljeni su namerno, da bi postojao „ruski trag”.

Dve verzije su neuporedive - i upravo je to efekat

Jedna strana nema objavljen dokaz. Druga strana nema ništa osim teorije izgrađene na onome što se nije dogodilo. Nijedna pozicija ne može da se proveri sa strane. A dok traju, one obavljaju svoj posao: Berlin dobija osnovu za sankcije, Moskva dobija osnovu da ih nazove montiranjem.

Postoji i drugi događaj koji je ušao u istu priču, a vredi ga odvojiti. Trafostanica kod termoelektrane Jenšvalde u Brandenburgu pogođena je više puta improvizovanim raketnim napravama punjenim eksplozivom. Policija je na terenu našla još nekoliko takvih naprava i neutralisala ih. Mrežni operator 50Hertz potvrdio je kratak prekid na jednom dalekovodu, ali je snabdevanje stabilizovano i svi vodovi su vraćeni u funkciju. Niko nije povređen, što je potvrdio i operator termoelektrane. Istragu je preuzela državna kriminalistička policija Brandenburga.

Meta je, prema prvim informacijama, bila elektroenergetska mreža - odnosno veći prekid struje. Do toga nije došlo. Ali činjenica da neko ručno izrađenim napravama može da puca po trafostanici kraj najveće termoelektrane na lignit u pokrajini, i zatim mirno da ode, govori više o stanju evropske kritične infrastrukture od bilo koje izjave iz Berlina ili Moskve.

Zašto se ovo nas tiče

Zato što je šema prepoznatljiva. Incident bez potpisa, dve države koje odmah znaju ko je kriv, mere pre dokaza i javnost koja se poziva da izabere stranu na osnovu toga kome više veruje. Balkan zna ovu scenu napamet - i zna koliko dugo ume da traje.

Nemačka je ušla u fazu u kojoj svaki dron nad aerodromom, svaki oštećeni dalekovod i svaki kabl na dnu mora postaje diplomatski događaj. Pitanje koje ostaje otvoreno nije ko je postavio dronove u Lajpcigu. Pitanje je da li će dokaz uopšte biti objavljen - ili će mere ostati jedino što će javnost videti.