Estonija je platila 70 miliona evra za artiljerijsku municiju namenjenu Ukrajini. Municija je stigla sa zakašnjenjem, a kada je konačno stigla, pokazalo se da je neispravna. Beskorisna. Toliko beskorisna da je državna revizija morala to da napiše slovima.

Ministar odbrane Hano Pevkur podneo je ostavku. Ne zato što je lično nešto potpisao, nego zato što, kako je rekao, „lider mora da ima snagu i hrabrost da preuzme odgovornost”. Dodao je i da ministri ne broje granate, ali da nalazi revizije otvaraju pitanje političke odgovornosti.

Stanite tu na trenutak. Ministar podnosi ostavku za nabavku koju nije potpisao, u državi od 1,3 miliona stanovnika, za municiju koju je plaćala Evropska unija preko Evropskog mirovnog instrumenta. Niko ga nije terao. Revizija je napisala izveštaj, on je pročitao nalaze i otišao.

Kompanija koja nikada nije prodala oružje

Ugovor je sklopljen 2024. godine sa italijanskom firmom Datasel S.r.l., u vlasništvu indijske Neco Defense Munitions. Firma bez prethodnog iskustva u prodaji oružja. Sadašnji direktor estonskog Centra za odbrambene investicije sada kaže da ugovor nije ni trebalo da se potpiše sa izvođačem bez iskustva.

To je rečenica koju svako ko je radio sa javnim nabavkama na Balkanu zna napamet. Izgovara se tek nakon što para nema. Razlika je u tome što je ovde neko uzeo svoju funkciju i otišao, umesto da objašnjava zašto su kriterijumi bili baš takvi.

Otvorena je i krivična istraga po nalazima revizije za 2025. i 2026. godinu.

Država koja plaća najviše po glavi

Estonija je podigla izdvajanja za odbranu sa 2 odsto BDP-a u 2022. godini na 3,4 odsto u 2025, sa planom da stigne do 5,4 odsto u 2026. Za 2026. godinu obećala je i preko 117 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini. To nije država koja štedi na odbrani - to je država koja troši više od skoro svih u NATO-u, jer gleda ka istoku i ne šali se.

Baš zato skandal boli dvostruko. Kada jedna mala država steže građanina da plati više za odbranu, najmanje što može da ponudi nazad jeste da pare idu kod nekoga ko ume da proizvede granate.

Pitanje koje ostaje nije estonsko. Koliko bi ministara ostalo na funkciji kod nas posle ovakvog izveštaja, i koliko dugo?