Vlada se pohvalila velikom brojkom: preko 21 milion evra uloženo u sportsku infrastrukturu za dve godine, kroz preko 60 projekata širom zemlje. Investicije u sale, atletske staze, igrališta i bazene - i poruka da je sport ponovo među nacionalnim prioritetima.

Prema saopštenju vladajuće VMRO-DPMNE, među realizovanim ili započetim projektima su rekonstrukcija sportske sale „Rasadnik", atletske staze u Velesu i Gevgeliji, sportska sala u Radovišu, sala UKIM, nove sale u Aerodromu, Kruševu i Vojnoj akademiji, kao i nove tribine na Gradskom stadionu u Tetovu. Poslanica Katerina Dimitrovska istakla je da „problem nikad nije bio u parama, već u prioritetima".

Brojka zaista zvuči lepo - ali vredi pogledati i šta stoji iza nje. Saopštenje je partijsko, ne nezavisan izveštaj, a formulacija „realizovani ili započeti" ostavlja prostor: koliko je od tih 60 projekata zaista završeno i funkcioniše, a koliko su još gradilišta ili samo najave? Kad se investicije saberu u jednu efektnu cifru pred kamerama, često slika izgleda impresivnije nego stanje na terenu.

Sportska infrastruktura zaista je potrebna - deca i mladi zaslužuju savremene uslove, i niko normalan neće se protiviti novim salama i igralištima. Ali razlika između uloženog i završenog, između presečene vrpce i funkcionalnog objekta, tamo je gde se PR razilazi sa realnošću. Pravi pokazatelj neće biti u saopštenju, već u tome da li će za nekoliko godina te sale raditi, održavati se i biti pune dece - ili će postati još jedan podsetnik da se kod nas najlakše gradi, a najteže održava.