Vlada Srbije pozvala je građane da štede struju. Ne kao ekološku preporuku, nego kao meru za narednih deset dana, dok traju temperature od 36 do 39 stepeni. Kada jedna država sa sopstvenim hidrocentralama i termoelektranama mora javno da traži od ljudi da ne pale klimu, to više nije toplotni talas. To je deficit.

Brojka koja objašnjava sve ostalo dolazi sa Đerdapa. Prema ministarki rudarstva i energetike Dubravki Đedović Handanović, Đerdap 1 radi sa 20 odsto kapaciteta, a Đerdap 2 sa 30 odsto. Doticaj vode je 1.500 kubnih metara u sekundi, najniži nivo od 2003. godine, a pre toga od 1985. godine. To znači da najveća hidrocentrala u regionu proizvodi na jednoj petini onoga za šta je izgrađena, u trenutku kada je potrošnja na vrhuncu.

Dunav kao zajednički račun

Problem nije srpski. Mađarska i Rumunija gase nuklearne reaktore jer u Dunavu nema dovoljno vode za hlađenje sistema. Znači ista reka u isto vreme smanjuje hidroenergiju u Srbiji i isključuje nuklearnu energiju kod suseda. Ako se neko pitao kako izgleda klimatski rizik izražen u megavatima, ovo je odgovor.

Premijer Đuro Macut sazvao je sastanak kriznog štaba za ekstremne temperature i niske vodostaje. Hidrološka situacija na Drini je nešto bolja, voda je ispod proseka, ali iznad biološkog minimuma. To je fraza koju vredi zapamtiti: „iznad biološkog minimuma" znači da reka još uvek nije u stanju u kome prestaje da bude reka.

Šta ovo govori o celom regionu

Balkanski elektroenergetski sistem je povezan. Kada jedna država uđe u deficit, ona ne prestaje da troši, nego kupuje. A kupuje na tržištu na kome su istovremeno i drugi u deficitu, u danima sa 40 stepeni. Hidrometeorološki zavod Srbije prognozira temperature oko 40 stepeni sredinom nedelje, sa minimalnim od 23 do 25.

Godinama se u regionu govori o energetskoj tranziciji kao o nečemu što će se desiti nekad, u nekom dokumentu sa rokovima do 2040. godine. Ovaj talas pokazuje nešto jednostavnije: sistemi su projektovani za klimu koje više nema. Hidrocentrale su građene za reke sa drugačijim režimom vode, a termoelektrane za leta koja su trajala kraće.

Pitanje za svakoga ko plaća račun od Skoplja do Beograda jeste da li iza poziva na štednju stoji plan, ili samo nada da će ovaj talas proći brže od sledećeg.