Kad čovek koji je godinama bio jedno od najglasnijih lica američke desnice počne da govori o revoluciji, vredi ga saslušati - ne zato što proriče, nego zato što naglas kaže ono što mnogi tamo već osećaju. Taker Karlson je upozorio da SAD mogu da se suoče sa narodnom pobunom ako vlast nastavi da ignoriše propast srednje klase i nezadovoljstvo koje raste.

U intervjuu za Blumberg, Karlson je ocenio da se društvene podele u Americi ubrzavaju, dok poverenje u političke institucije slabi. Izdvojio je nestajanje srednje klase i pad očekivanog životnog veka kao naročito alarmantne - a lideri, kaže, radije ćute nego što se dotiču tih problema.

„Imamo posla sa liderima koji nas preziru, uzimaju nas zdravo za gotovo, iskorišćavaju nas, lažu nas i, iskreno, ne mare za nas”, izjavio je. Kad mu je novinar Blumberga ukazao da možda slika presumornu situaciju, bivši televizijski voditelj je to odbacio: „Ovo nije sumorna slika, nego normalna ljudska stvarnost.”

Njegova poenta nije poziv na oružje - naprotiv, tvrdi da se protivi političkom nasilju. Ali upozorava da dugo zanemarivanje interesa građana može neke da natera da silu vide kao jedini preostali politički izlaz. „Nadam se da neće biti radikalan restart, nego takav u kome će se ljudi osvestiti i setiti zašto su na početku uspeli. Ne želim revoluciju, ali ćemo je dobiti ako se ovo nastavi.”

Karlson se nedavno distancirao od Republikanske partije i najavio da želi da pomogne u stvaranju novog političkog pokreta. Da li je to iskrena zabrinutost ili početak sopstvenog političkog računa - to neka čitalac proceni sam.

Ono što je teško ignorisati jeste da priča zvuči poznato. Srednja klasa koja se topi, poverenje u institucije koje pada, osećaj da oni gore žive u drugom svetu - to nije scenario za neku daleku zemlju. Kad i najveća ekonomija sveta počne da govori o svom „restartu”, možda pitanje nije da li je kriza poverenja globalna, nego ko će prvi priznati da je i njegova.