Rat je odavno izašao iz rova i ušao u magacin. Ukrajina je uništila još dva velika skladišta Wildberriesa - najveće ruske onlajn-prodavnice, ruske verzije Amazona - u napadima na objekte kod Krasnodara i u Stavropolju. Procenjena šteta kreće se između 150 i 230 milijardi rubalja, odnosno oko dve milijarde dolara. To nije slučajna meta, to je poruka.

Wildberries, osnovan 2004. godine, drži preko 40 odsto ruskog maloprodajnog tržišta i ostvaruje godišnji prihod preko 30 milijardi dolara. Ali platforma ne prodaje samo odeću i kozmetiku - ona prodaje i dronove i vojnu opremu, i služi kao kanal za zaobilaženje sankcija vredan stotine miliona godišnje. Drugim rečima, ukrajinski dronovi ne gađaju običan internet-šoping, već deo mašinerije koja hrani rusku ratnu ekonomiju.

Najcinična je reakcija same kompanije. Wildberries je saopštio da neće nadoknaditi štetu svojim prodavcima. Sedmog jula, samo danima pre napada, izmenio je uslove poslovanja - izbrisao je klauzule o „višoj sili” i izričito isključio svaku odštetu povezanu s ratom. Neko u upravi očigledno je znao šta dolazi, pa se unapred zaštitio - na leđima malih trgovaca.

Ovo je lice moderne ratovanja: ne ruši se samo most, ruši se lanac snabdevanja. Od 2022. godine, Rusija sistematski gađa ukrajinske bolnice, elektrane i logističke centre. Sada Ukrajina uzvraća po istoj logici - ako je infrastruktura oružje, onda je i magacin front.

Za Balkan, koji dobro pamti kako izgleda kada se ekonomija pretvori u bojno polje, ova slika nije strana. Kada rat pogađa skladišta, cene, radna mesta i snabdevanje, stradaju obični ljudi daleko od fronta - trgovac koji neće vratiti robu, kupac koji neće dobiti pošiljku. Rat uvek najskuplje košta one koji su ga najmanje želeli.

A pitanje koje visi u vazduhu je jednostavno: kada „obična” onlajn-prodavnica postaje legitimna vojna meta, gde se više povlači granica između civilnog i vojnog? Odgovor, bojimo se, pišu rakete - ne pravnici.