Muškarac od 73 godine prišao je prestolonaslednici Švedske na javnom događaju u zamku Citadel u maju, sa namerom da je pozove na jabukovaču. Zvuči kao bezopasna scena iz zemlje u kojoj se kraljevska porodica hvali da je dostupna svakome. Onda mu je obezbeđenje otvorilo ranac.

Unutra su našli dva noža. Treći je nosio u džepu. Plus nedozvoljene supstance. Prema izveštajima, pažnju im je privukao način na koji je govorio - službenici su primetili da se gubio u sopstvenim pričama, pa su odlučili da provere. To je sve što je delilo jednu ceremoniju od nečeg sasvim drugog.

Odbrana koju svako proba

Muškarac je tvrdio da su mu noževi služili za popravku motora i da nije znao da postoji zakon o nošenju oružja. Nije prvi koji pokušava tom rečenicom i neće biti poslednji. Sud u Lundu sada vodi postupak protiv njega zbog kršenja zakona o zabranjenim predmetima i zbog nedozvoljenih supstanci. Provera dosijea pokazala je ranije osude za sitnu krađu i saobraćajne prekršaje.

Nijedan organ nije potvrdio da je čovek imao nameru da naškodi Viktoriji. On niti priznaje niti poriče. Ali pitanje koje ostaje nije o njegovoj nameri, nego o sistemu: koliko blizu može da dođe neko sa tri noža u rancu pre nego što se neko seti da taj ranac otvori?

Cena dostupnosti

Skandinavske monarhije decenijama grade imidž normalnosti - kraljevi na biciklu, prestolonaslednice koje stoje u redu. To je lepa priča i delimično istinita. Ali svaki takav događaj je i otvorena vrata, a vrata ne razlikuju čoveka koji hoće da počasti jabukovačom od čoveka koji nosi nešto drugo.

Najneugodniji deo ove priče je to što je sistem odradio posao samo zato što je neko primetio čudno ponašanje, a ne zato što je postojala procedura. To nije bezbednost, to je sreća u uniformi. A sreća se ne ponavlja po rasporedu.