Volstrit je juče prošao kroz crven dan kakav odavno nije bilo, a uzrok je kombinacija koju svako na Balkanu intuitivno razume: skupa nafta i razočaravajući rezultati tehnoloških giganata. Kada Njujork kija, svet vadi maramice - a inflacioni strah, čini se, ponovo se vratio na sto.

Indeksi su pali duž linije. Dow Jones je izgubio 0,97 odsto, S&P 500 pao je za 1,21 odsto, a tehnološki natovaren Nasdaq potonuo je za 2,15 odsto. Okidač rasprodaje bila su dva imena: akcije Tesle strmoglavile su se za oko 14 odsto, a Alphabet, matična kompanija Gugla, izgubio je sedam odsto pošto je najavio kapitalne troškove od 195 do 205 milijardi dolara za ulaganja u veštačku inteligenciju.

Drugo krilo krize došlo je sa Bliskog istoka. Posle napada na tankere u Crvenom moru i pretnji udarima na iranske mete, nafta „brent” skočila je za oko 7 odsto i premašila granicu od 100 dolara za barel. A kada nafta poskupi, inflacioni strah ne ostaje u Njujorku - on putuje sa svakim kamionom, brodom i avionom.

Tržišta su odmah preračunala posledicu: verovatnoća da američka centralna banka podigne kamate u septembru skočila je na preko 80 odsto, sa oko polovine samo nedelju dana ranije. Prinosi na desetogodišnje američke obveznice nakratko su premašili 4,7 odsto. Drugim rečima - novac ponovo poskupljuje.

Za jednog Balkanca koji još pamti kako je energetski šok od pre nekoliko godina rastrgnuo račune za struju i grejanje, ovakva vest nije apstraktna berzanska statistika. Skupa nafta i više kamate su jezik koji region zna napamet. Pitanje nije da li će stići do nas - već koliko vremena će mu trebati.